Jesenja sadnja cvetnih lukovica

Cvetne lukovice će ulepšati svako dvorište, svaku terasu ili unutrašnji prostor. Ne traže mnogo mesta i mogu se uzgajati na malom prostoru ili u saksijama, a pažljivim odabirom vrste osiguraćemo cvetanje tokom cele godine. Ova grupa cvetnica odlikuje se velikim izborom vrsta, sorti i hibrida.

Razlikujemo dve grupe cvetnih lukovica: prolećna i letnje - jesenja grupa. Prolećne vrste sadimo tokom jeseni, a cvetaju tokom proleća. Letnje - jesenje vrste sadimo tokom proleća, a cvetaju tokom leta i jeseni.

Lukovice predstavljaju podzemne organe biljke koji služe za deponovanje hrane. Sastavljene su od zadebljalih ljuski. Svojim izgledom podsećaju na glavice crvenog luka. Kada biljka započinje novi vegetativni ciklus i cvetanje, ona crpi hranu koju je deponovala u listovima lukovice. Zumbuli, tulipani, narcisi, samo su neke od cvetnih vrsta koje imaju lukovice.

Sadnja jesenjih lukovica

Za sadnju odabrati lukovice koje su zdrave, bez simptoma oboljenja i bez oštećenja, sočne. Zaštitni listići bi trebalo da budu suvi, ne smeju biti vlažni ili sa promenama boje, koje ukazuju da su lukovice bile izložene povišenoj vlazi. Lukovice ne smeju biti suve i smrežurane. Sadnja se obavlja u periodu oktobra i novembra, jer lukovice zahtevaju neprekidan period niskih temperatura, koje stimulišu formiranje korena i cvetanje. Sadnja se može obavljati sve do pojave prvih mrazeva.

Dubina sadnje je različita i uslovljena je kvalitetom zemljišta i veličinom lukovica. Manje lukovice sadimo na dubinu od 4 cm do 5 cm, dok velike lukovice sadimo na dubinu od 10 cm do 20 cm. Uobičajeno je da se lukovice sade na dubinu koja predstavlja tri puta visinu lukovice.

Sadnja se može obavljati sve do pojave prvih mrazeva.

Cvetne lukovice se sade u grupama. Na taj način će u proleće doći do izražaja cvetovi lukovica. Lukovice se ne smeju saditi pregusto, jer će tada biljke da zagušuju jedna drugu, oduzimaju vodu i hranu. Prilikom sadnje, lukovice nikada ne smeju da se dodiruju, jer kad jedna lukovica propadne, truljenje se može preneti na drugu lukovicu. Prilikom sadnje lukovice ne gnječiti, da ih ne bi oštetili.

Razmak sadnje zavisi od veličine lukovice, ali i od naših želja. Mogu da se sade lukovice jedne vrste ili se sade razne kombinacije. Veličina lukovica ima najviše uticaja na razmak sadnje. Male lukovice se sade na razmak od 4 cm do 7cm, dok se velike sade na razmak od 15 cm. Prilikom sadnje obratiti pažnju da lukovicu okrenemo, da joj na dnu budu korenčići i lagano je pritisnemo kako bi osigurali bolji kontakt sa zemljištem. Nakon sadnje, lukovice dobro zaliti.

Ukoliko lukovice posadimo dublje, one će kasnije procvetati. Sadnjom lukovica na različitu dubinu možemo da produžimo cvetanje određene vrste.

Kod sadnje obratiti pažnju na prisustvo zemljišnih štetočina, posebno voluharica i miševa. Da bi zaštitili lukovice, potrebno je ispod njih postaviti mrežu, namensku mražastu korpu ili posuti sitne komadiće stakla.

Jesenje lukovice možemo saditi na gredicama sa višegodišnjim ili jednogodišnjim biljkama, koje će nastaviti da cvetaju i nakon što jesenje lukovice završe svoj razvoj i odumru.

Kod izbora mesta sadnje izbegavati zabarena zemljišta. Na ovakvim mestima lako dolazi do truljenja lukovica. Prilikom sadnje potrebno je ispod lukovica staviti sloj peska ili šljunka, kako bi osigurali dobru drenažu zemljišta. Možemo ih saditi na gredicama, na rubovima cvetnih gredica, travnjacima, pod drvećem, u saksijama i posudama.

Cvetne lukovice u zatvorenom prostoru

Cvetne lukovice se mogu uzgajati u zatvorenom prostoru, kako bi cvetale tokom zime i ulepšale tmurne zimske dane. Ukoliko želite da vam jesenje lukovice cvetaju oko Nove godine, posadite ih sredinom septembra. Sadnja se obavlja u saksije, na čije smo dno stavili drenažni sloj (komadići slomljenih keramičkih saksija, kamenčići, komadići crvene cigle). Nakon sadnje, saksiju sa lukovicama treba držati u tamnoj i hladnoj prostoriji, kako bi lukovice razvile korenje i podstakle se na cvetanje. Da bi se koren dobro razvio, potrebno je da prođu dva meseca. Povremeno zaliti, kako se zemlja u saksiji ne bi osušila.

Ukoliko želite da vam jesenje lukovice cvetaju oko Nove godine, posadite ih u septembru.

Kada izdanci budu visoki oko 5 cm, saksije premestimo na svetlo i prohladno mesto. Po početku cvetanja, tri sedmice nakon premeštanja, saksije se mogu postaviti na stalno mesto.

Negovanje cvetnih lukovica

Lukovičaste cvetnice nisu zahtevne, ali i njima treba posvetiti pažnju. Tokom perioda vegetacije treba ih svake dve sedmice prihraniti, kako bi što lepše cvetale i uskladištile dovoljno hrane za sledeću sezonu. Tokom sušnih proleća treba ih zalivati.

Lukovičaste cvetnice obolevaju od virusnih oboljenja, koja izazivaju pegavost i slab rast. Najznačajnije oboljenje lukovica je truljenje, koje se često javlja na lukovicama koje su posađene na prevlažnom mestu ili se neadekvatno čuvaju. Tokom proleća, biljke napadaju lisne vaši. Voluharice, krtice, miševi i puževi su najznačajnije štetočine lukovičastih cvetnica.

Izbor jesenjih vrsta lukovičastih cvetnica

Za jesenju sadnju koristiti: tulipane, narcise, amarilise, šafran, zumbule, ukrasni luk, visibabe, ljiljane, ptičije mleko, kockavicu i druge vrste. Neke vrste, poput amarilisa, najbolje je saditi u zatvorenom, dok je druge vrste najbolje posaditi na otvorenom prostoru.

Foto: moritz320 / Pixabay