Kako negovati zimzelene biljke posle sadnje?

Čim grane proleće i vreme otopli Novica Aleksić, proizvođač zimzelenih sadnica iz Vranjske Banje, ne propušta gotovo ni jednu pijacu u Pčinjskom okrugu. Najčešće odlazi u Bujanovac i Preševo gde ima i najviše kupaca. Pre nego što im proda bilo koju od sadnica, on ih obavezno pita na kom mestu žele da je zasade, a kada se upozna sa svim detaljima tada im potvrdi da su izabrali pravu sadnicu ili predloži neku drugu koja bi im više odgovarala.

Prve tuje od zdravih izbojaka

Aleksić koji je najveći deo svog radnog veka proveo radeći u banjskim "Rasadnicima" gde je bio angažovan u proizvodnji ovih biljaka, ali i na uređenju travnjaka, parkova i vrtova, to nepogrešivo čini zato što iza sebe ima ogromno iskustvo na tim poslovima. Međutim, kada je ovaj proizvodni gigant pre 15 godina počeo da posrće u eri privatizacije, on je odlučio da ode iz ovog preduzeća i započne svoj posao. To mu se u tom teškom trenutku najviše isplatilo jer nije iziskivalo velika ulaganja.

"Prve sadnice tuje smaragda proizveo sam od reznica sa zdravim izbojcima koje sam uzimao od ljudi koji su je imali u svojim dvorištima", priča Aleksić.

On ističe da se ova biljka koja je otporna na hladnoću lako proizvodi jer ne zahteva posebnu negu. Dovoljno je samo da se zasadi u hladovini, u mešavini peska i komposta, gde će uz redovno orošavanje u roku od godinu dana da pusti adekvatan koren. Ovako pripremljena biljka se posle toga presadi u odgovarajujuću kesu napunjenom adekvatnom zemljom, gde se opet razvija još godinu dana, a potom se zasadi na njivi bogatoj tinjom, odnosno peskovitim zemljištem, gde može slobodno da raste.

"Naše njive se nalaze pored Morave i idealne su za sadnju zimzelenih biljaka. Na njima one obično ostaju da se razvijaju još četiri do pet godina i kada dostignu visinu od jednog metra onda krećemo sa prodajom."

Dve godine za razvoj biznisa

Kada se seti tih početaka naš sagovornik ističe da mu je mnogo teže bilo da proda svoje sadnice nego da ih proizvede. Kaže da mu je trebalo dobre dve godine da stekne poverenje kupaca, a kada je to ostvario krenuo je da proširuje asortiman svoje proizvodnje. Tako je pored tuje smaragda počeo da uzgaja i druge zimzelene sadnice: okruglu daniku, elvodi, skajroket kolumnu, holmstrup, šimšir.

Ljudi su od njega kupovali okruglu daniku zato što je patuljasti četinar veoma pogodan za ukrašavanje malih bašta i staza, dok je holmstrup bio idealan za one koji su hteli da ga uzgajaju u manjim vrtovima, žardinijerama. Kolumna je njegovim kupcima prirasla za srce kada su videli da od nje mogu da naprave kvalitetnu živu ogradu kao i od skajroketa koji može da se sadi u grupi i samostalno. Na ceni je bio i elvudi zimzeleni četinar koji raste dosta visoko, ali i šimšir, dugovečna biljka koja odlično uspeva u gradskoj sredini, gde se najčešće gaji kao živa ograda.

Svako ko je od Aleksića kupio sadnicu pored nje dobio je i savet kako da je neguje, zaliva i štiti od mušica i paukova. U takvim prilikama on uvek naglasi da ove biljke treba da zalivaju na svakih sedam do deset dana uz primenu adekvatnog đubriva. Takođe im naglasi da one mogu da se sade i tokom leta jer sve imaju zdrav busen koji će im omogućiti da vrlo brzo posle sadnje nastave sa rastom.

Iako je proteklih godina ustalio svoju proizvodnju on ne razmišlja o povećanju broja sadnica jer ne želi da mu zbog nestabilnosti tržišta ostanu neprodate.