Kako sukulenti podnose niske, zimske temperature?

Većina biljaka iz grupe sukulenata dobro podnosi hladne zimske dane, a osetljive vrste najviše stradaju od kombinacije niskih temperatura i vlažnog zemljišta. Temperature ispod 0ºC mogu izazvati različita oštećenja. Voda u ćelijma listove se smrzava, a led se širi i to rezultira pucanjem ćelijskih zidova. Oštećeno tkivo propada.

Često se dešava da slab mraz "spali" vrhove listova. Na minus temperaturama može doći do izmrzavanja listova, ali i korena. Najotpornije su čuvarkuće i neki sedumi. Rosularije, neke opuncije i agave su takođe otporne.

Najbolje su preventivne mere

Već tokom jeseni treba prestati sa zalivanjem i dodavati prihranu kako bi se biljke što bolje pripremile za zimu. One zimi miruju i nije im potrebno mnogo vode i hraniva. Najvažnija preventivna mera je da ih posadimo na mesto gde ne dolazi do zadržavanja suvišne vlage od padavina. Previše đubriva, posebno bogatog azotom, može dovesti do pojave mekanih listova koji lako izmrzavaju i trule. To će negativno da deluje na celu biljku. Stoga treba kombinovati suvo i drenirano zemljište i primeniti zaštitu od vetra i hladnoće.

Prekrivanje agroplatnom daje zaštitu od izmrzavanja do -10ºC, ali ne sme da dodiruje listove.

Kako oporaviti oštećene biljke?

Kako bi oporavili biljke potrebno je pomoću noža ukloniti sve oštećene delove. Alat za rezanje treba biti oštar i dezinfikovan. Kao zaštita mogu poslužiti malč, stare deke, novinski papir i kartonske kutije.

Oštećenja se na osetljivim sukulentima javljaju već pri temperaturi od 5ºC, a temperature ispod 0ºC dovode do njihovog propadanja. Biljke koje uzgajamo u saksijama možemo premestiti u zatvoren prostor gde će biti zaštićene.

Problem zatvorenih prostora je slaba osvetljenost i zbog toga može doći do propadanja sukulenata. Potrebno im je više od četiri sata svetlosti tokom dana, u suprotnom se izdužuju, rastu iz rozete, gube oblik. Za prezimljavanje im treba indirektno osvetljenje i što manje zalivanja.