Kako uzgajati kamilicu?

Kamilica (lat. Matricaria chamomilla) je jednogodišnja je biljka iz porodice Asteraceae. Obiluje aktivnim materijama, a glavni sastojci su lako izdvojivo eterično ulje, 0,3 do 1,3 odsto.

Njena proizvodnja nije previše komplikovana, ali je potrebno da se proizvodi na većim površinama (od 10 hektara na više), da bi se postigao zadovoljavajući prihod. Za uspešan uzgoj idealna je umerena klima srednjih temperatura, jer vrlo osetljiva, pa joj smetaju i preniske, ali i previsoke temperature.

Ulaganja se brzo vraćaju

Ulaganja u seme i obradu zemljišta nisu velika, jedino što bi bilo dobro da svaki poljoprivrednik ima svoju sušaru i mašine za branje, što čini ulaganja od oko milion i 500.000 dinara. Međutim, već sa površinom od oko 10 hektara vrate se u godinu dana. Stoga je kamilica itekako perspektivna kultura.

​Kamilica nije podložna bolestima i ne prska se pesticidima.

800 kilograma na jednom hektaru

Po hektaru se u proseku osuši oko 800 kilograma vrhunske kamilice. Najzahtevniji posao je kamilicu pobrati na vreme, što je period oko 20 dana. Inače se kamilica počne osipati, a kako bi bila najvišeg kvaliteta, u sušari je treba početi prerađivati najkasnije u roku dva sata od berbe. Kamilica klija i raste već na 6 °C, dok je najbolja temperatura za rast i razvoj 20°C - 25°C.

Uglavnom nije osetljiva na niske temperature, ali usled zime bez snežnog pokrivača može da dođe do propadanja useva, kada zbog izdizanja zemlje dolazi do izbacivanja biljke i njenog uništenja.

Priprema zemljišta za uzgoj kamilice

Kamilica se može uzgajati na svim tipovima zemljišta, ali se uglavnom uzgaja na onima slabije plodnosti i kvaliteta - peskovitim zemljištima. Bogatija zemljišta utiču na intenzivniji rast i mogućnosti poleganja useva, pa se ne preporučuju. Visina biljke najviše zavisi od plodnosti zemljišta - kod onih niže plodnosti, biljka je niža i obrnuto. Na visinu rasta utiču i agrotehnika, đubrenje i sklop biljaka u setvi.

Kamilica ne zahteva posebne pretkulture. Dobre pretkulture su one koje napuštaju zemljište do avgusta i neke okopavine. Može se sejati na istu površinu, ali obavezna je međukultura.

Zemljište za uzgoj kamilice treba pripremiti tokom leta, a najkasnije do početka jeseni, odnosno do septembra. Ore se na dubinu od 25 cm, dok najveću pažnju treba posvetiti uništavanju korova tanjiranjem pred setvu. Potrebno je i valjanje zemlje, jer seme niče samo ako je na svetlu i na ravnoj i tvrdoj površini. Kamilica zahteva vrlo malo hraniva.

Setva kamilice obavlja se u jesen i na proleće

Kamilica vrlo dobro podnosi sušu, ali bi površina ipak trebalo da uvek bude vlažna, kako bi kvalitetno proklijala. Optimalan rok za setvu je septembar, ali može da se seje i u proleće. Ipak, prinos može da bude i 30 % manji.

U jesenjem roku i kod pogodne vlažnosti zemljišta, seme kamilice proklija za osam do 10 dana nakon setve. Mlade biljke ojačaju do zime i dobro prezimljavaju, a intenzivan razvoj biljaka počinje u rano proleće.

Setva se obavlja žitnim sejačicama. Ako nakon setve ne očekujemo kišu, potrebno je izvršiti još jedno valjanje glatkim valjkom, ovaj put da se seme pritisne, kako bi ostvarilo bolji kontakt sa zemljom i vlagom u zemlji.

Za 1 ha potrebno je 3 kg semena čistoće 90 % ili 15 - 20 kg/ha mešavine semena proizvedenog umnožavanjem (mešavina semena kamilice i pulvisa - ostatka mase tokom prerade, odgovarajuće sorte).

Cvetanje i berba kamilice

Glavna cvetanje kamilice posejane u jesenjim rokovima je u maju, ali može cvetati tokom celog leta. Potrebno je dobro paziti da se prilikom berbe ne oštete latice. Cvetovi se mogu skupljati sve do avgusta, ali se ipak preporučuje da se to obavi do početka leta. Naime, tada je kamilica najbogatija lekovitim matrijama.

Kamilica se bere ručno ili adaptiranim žitnim kombajnom, kada su latice u vodoravnom položaju. Najbolje je obaviti branje u zoru.

Cvetovi prve klase su oni sa peteljkom dužine do 1 cm!

Sušenje kamilice

Nakon branja, kamilicu je potrebno osušiti na senovitom i prozračnom mestu, u hermetički zatvorenim posudama. Prirodno sušenje može da traje od sedam do 10 dana. U sušarama, kamilica se suši na temperaturi 30°C -35°C. Za vreme sušenja se ne okreće, kako se ne bi izdrobila. Sušenje traje od 18 do 5 sati.

Odnos sveže kamilice prema suvoj može da bude različit i kreće se u rameri od 4:1 do 6:1.

Dobro osušena kamilica pakuje se u sanduke, koji su sa unutrašnje strane obloženi papirom. Ovako upakovana, čuva se na suvom i hladnom mestu.

Foto: ChWeiss / Bigstock