Skromni zahtevi nege, ograničen rast i neobična forma izvor su zadovoljstva mnogih ljubitelja sočnih bodljikavih biljaka.
Kaktusi su sukulentne biljke iz porodice Cactaceae, poreklom sa američkog kontinenta. Termin kaktus dolazi od grčke reči “kaktos” i opisuje bodljikavu biljku. Sukulentima pripadaju sve biljke sočnog stabla i lišća, koje u sebi zadržavaju vlagu i sposobne su da se nesmetano razvijaju u sušnom razdoblju.
Može se reći da su sočna debela stabla i listovi modifikovani u bodlje zaštitni znak kaktusa. Postoji oko 200 rodova i više hiljada vrsta kaktusa od kojih neki potiču iz polupustinja, a neki iz predela hladnije klime. Tako bogata raznolikost nameće činjenicu da svaka vrsta ima i neke posebne zahteve, ali osnovna pravila nege mogu se primeniti na većinu vrsta dostupnih na našem prostoru. Najvažniji uslov za zdravu i pravilnu formu kaktusa je poznavanje i poštovanje vegetacionog ciklusa, odnosno letnjih i zimskih potreba.
Kalendarski, period letnjeg rasta se vezuje za april i traje sve do oktobra, ali vremenski uslovi se iz godine u godinu razlikuju. Praktično, ovaj period otpočinje tek kada kaktusi duže vreme provedu na toplom i svetlom mestu. Najvažniji uslov za pravilan razvoj kaktusa u letnjem intervalu je njihov smeštaj na što svetlijem mestu sa puno svežeg vazduha na balkonima, terasama, baštama.
Mnogim rodovima odgovara direktna izloženost suncu, ali dok biljke ne ojačaju moraju se zaštititi od direktnog uticaja sunčevih zraka. U suprotnom može doći do opekotina i trajnog oštećenja, naročito mladih delova biljke. Prepodnevno sunce uvek je povoljnije od popodnevnog. Kaktuse koji su napolju potrebno je zaštititi i od previše kiše.
Od toplote i svetlosti direktno zavisi i učestalost zalivanja. Uz više toplote i svetlosti supstrat u saksiji će se brže sušiti. Zato kaktuse zalivamo onda kada smo sigurni da je zemlja u saksiji prosušena, obično jednom nedeljno. Biljke u manjim saksijama treba zalivati češće jer se njima supstrat brže isuši. Kod nekih vrsta u toku velikih letnjih vrućina tokom jula i avgusta, javlja se letnja stagnacija. Tada koren zbog visokih temperatura usporava svoju funkciju kako ne bi došlo do njegovog truljenja. Kaktuse u tom periodu treba zaseniti i ne zalivati ih obilno, već više prskati i osvežavati.
Zimovanje kaktusa ili period mirovanja traje približno od oktobra do aprila, kada su životni procesi minimalni. Kako bi kaktusi spremno dočekali zimu potrebno je već u drugoj polovini septembra postepeno smanjivati zalivanje. Kada se jutarnje temperature približe nuli, zemlja u saksijama treba da je suva, a kaktusi još uvek mogu ostati napolju kako bi se što bolje pripremili na zimske uslove i fazu mirovanja. Trenutak kada kaktuse iz spoljne sredine unosimo u zatvorene prostorije kako bi ih zaštitili od mrazeva zavisi od vremenskih prilika, a to je najčešće period od druge polovine novembra do početka decembra.
Ukoliko su biljke preko zime smeštene u toploj prostoriji, pored prozora potrebno je povremeno ih zaliti. Za kaktuse koji zimu provode u hladnijim i mračnijim prostorijama optimalna temperatura je od 5 do 10°C, bez zalivanja. Pri višim temperaturama pokrenuće se vegetacija ali će zbog manjka svetlosti prirast biti nezdrav, deformisan i bled. Preobilno zalivanje, posebno kada nastupa hladan period, dovešće do oštećenja korena i uginuća biljke. Više kaktusa propadne zbog viška nego zbog manjka vode.
Većini kaktusa odgovara supstrat koji se dobija mešanjem jednakih količina baštenske zemlje, treseta i usitnjenog materijala kao što su pesak, šljunak, drobljena cigla. Dobra drenaža je od presudnog uticaja, ali supstrat mora ipak imati i sposobnost da zadrži potrebnu količinu vlage i hranljive materije. Kaktusima ne odgovara suviše kiselo ili alkalno zemljište, kiselost manja od pH 4 ili veća od pH 7 delovaće štetno.
Za zalivanje je najbolje koristiti kišnicu ili vodu iz vodovoda koja je bar jedan dan odstajala u otvorenoj posudi. Za prihranu na tržištu postoje veštačka đubriva namenjena isključivo kaktusima. Ako biljke češće presađujemo, đubrenje se može izostaviti. Biljke u fazi mirovanja, neužiljene ili tek presađene ne treba prihranjivati.
Kada kaktus preraste saksiju presađujemo ga, a saksije biramo na osnovu veličine biljke ali i potreba pojedinih rodova kaktusa. Mladim biljkama odgovara češće presađivanje, jednom godišnje, jer im se time obezbeđuje hranljiv supstrat i mesto za rast. Najbolje vreme za presađivanje je proleće, ali se mogu presađivati tokom celog perioda letnje vegetacije. Razmnožavanje može biti vegetativno (izdancima i reznicama) i generativno (semenom). Uz pravilnu negu, kaktusi će nas nagraditi cvetovima interesantnih oblika i boja. Kako faza cvetanja ne bi izostala neophodno je poštovati ritam vegetacije.
Foto: Ivona Žinić
Tagovi
Autorka