U praksi se pokazalo da je poželjno ostaviti jednu desetinu biljaka i pri tom ne bi trebalo ponovo na istom terenu sledeće godine da se bere.
Primena i značaj lekovitih biljnih vrsta, gljiva i šumskih plodova u ishrani, ali i lečenju, datira još od postanka čovečanstva. U bogatoj flori Srbije, pogotovo jugoistočne, uspeva veliki broj vrsta čiji se sastojci koriste u farmaceutskoj industriji i medicini, kako zvaničnoj tako i narodnoj.
Sezona berbe lekovitog bilja traje tokom cele godine, pa je tako sad aktuelno sakupljanje lista imele, trave zečje soce, vađenje korena belog sleza, slatke paprati, a u januaru skidanje pupoljaka breze, napominje Dušan Vujinović u svojoj knjizi "Moj praktični Biljarnik".
Sve veće interesovanje vlada za sakupljanjem i sušenjem lekovitog bilja i šumskih plodova, a ovaj period treba iskoristi i da se dobro edukujemo i pripremimo za naredni pik sezone. O pravilima odnosa prema samonikloj flori, govori nam više Igor Tomašević, iz PSSRS.
Najvažnije je dobro poznavati šta od navedenog raste na terenu pa je zbog toga preporučljivo sakupljati samo ono bilje koje se dobro poznaje. Ne raditi to po kiši i dok je rosa i pristupiti mu što pažljivije. Veoma je bitno izdvojiti atraktivnije primerke i ostaviti ih za dalje razmnožavanje.
Momčilo Antonijević: Lekovito bilje treba brati, sušiti i konzumirati ispravno
U praksi se pokazalo da je poželjno ostaviti jednu desetinu biljaka i pri tom ne bi trebalo ponovo na istom terenu sledeće godine brati. Takođe, ne bere se u blizini gradova, saobraćajnica ili železnica, odnosno, svuda gde ima bar neki vid zagađenja.
Pored važnosti pravog momenta branja za pojedine vrste, neophodno je znati i koji njihov deo je najbolje iskoristiv.
Cvet neke biljne vrste bere se tokom samog cvetanja. Preporuka je da to bude na samom početku ove faze zato što tada ima najviše aktivnih materija. Ukoliko su cvetovi uveli ili precvetali, ne treba ih dirati onda jer nemaju nikakvu upotrebnu vrednost. Brati ručno, pri čemu cvetne drške treba da budu što kraće.
Edukacije za berače, otkupne stanice i potencijalni izvoz lekovitog bilja?
Sušenje ubrane biljne mase može biti prirodno ili veštačkim putem. Izvodi se na suvom, promajnom mestu, u tankom sloju. Može da se odvija i u hladovini dok se samo mali broj biljaka suši direktno na suncu i to ne sve vreme. U proseku ovaj proces traje tri do šest dana. Osušeni cvetovi pakuju se u kartonske kutije, bez sabijanja.
Optimalno vreme za branje lišća je početak cvetanja. Ne treba ih brati kod vrlo mladog bilja, zato što su u tom slučaju puni vode, a aktivnih materija ima vrlo malo. Ne treba brati ni listove kod cvetajućih biljaka. Sušenje se obavlja isto kao i kod cveta i u proseku traje oko osam dana, u zavisnosti od vrste. Pakovanje može biti i u papirne džakove, ali i u kutije.
Nadzemni deo biljaka, odnosno, herba obuhvata 25 do 30 cm vršnih delova neke vrste u cvetu. Takođe njeno branje najbolje je obaviti na početku faze cvetanja. Ako se radi o većim površinama, onda se one kose ili srpom ili se to radi makazama.
Ona se skida sa mladih grana ili stabljika. Ukoliko je kora stara ili ispucala, nije upotrebljiva. Može se zasecati nožem i ljuštiti rano u proleće, pre cvetanja. Ako se ne skine u ovom periodu, može i kasno na jesen. Posle njenog uklanjanja, u cilju lakšeg sušenja i manipulisanja, iseče se na uzdužne trake, širine dva do tri i 10-30 cm dužine. Može sušiti na suncu, za razliku od ostalih biljnih delova, pri čemu temperatura sušenja iznosi i preko 60°C.
Vreme berbe plodova je promenljivo pa tako se u određenim slučajevima može brati isključivo zreo plod, a kod nekih vrsta poželjno je ubrati poluzreo ili čak nedozreo.
Oni se mogu sušiti na suncu dok se posebno treba pripaziti na sušenje takozvanih mesnatih plodova, kao što je na primer šipurak, kako ne bi došlo do njegovog kvarenja ili propadanja.
Semenje se bere kada je potpuno zrelo. Nakon što se osuši, posebnu pažnju treba posvetiti njegovom čuvanju. Pakuje se u obložene vreće ili kutije zato što je većina semenki usled uglavnom visokog sadržaja masti, veoma privlačna hrana za glodare.
Tagovi
Autor