• Sadnja cveća
  • 03.04.2016. 13:00

Krtole i lukovice imaju najlepše cvetove!

Sade se samonikle i kultivisane trajnice koje svojim raskošnim bojama daju vrtu posebnu draž i raskoš. Na prvi pogled neugledne, krtole i lukovice imaju jedne od najlepših cvetova.

  • 6.416
  • 429
  • 0

Trajnice su zeljaste biljke koje mogu da žive duže od dve godine. Njihov nadzemni deo se smrzava, a u zemljištu prezimljava korenje. Sade se samonikle i kultivisane trajnice koje svojim raskošnim bojama daju vrtu posebnu draž i raskoš. Na prvi pogled neugledne, krtole i lukovice imaju jedne od najlepših cvetova.

Lukovičaste i krtolaste biljke mogu da rastu u rastresitom i vodopropusnom zemljištu. Važna stavka u gajenju je pravovremena priprema zemljišta kompostom, organskim đubrivom i slojem malča. Neke vrste lukovičastog bilja mogu da ostanu godinama na jednom mestu. Njih treba ostaviti da bi se same mogle razmnožiti. Primeri za to su narcisi i visibabe.

Druge lukovičaste vrste imaju drukčije zahteve. Za tulipane bi bilo dobro kada bi se nakon nekoliko godina izvadile lukovice, zatim odvojio podmladak od matične lukovice i na jesen ponovo posadio na optimalan razmak.

Treba znati koje vrste od lukovičastog i krtolastog bilja mogu podneti zimu. Otporne biljke mogu da ostanu u zemlji tokom zime, dok osetljivije vrste treba ujesen izvaditi i ostaviti da prezime u podrumu. Takve su dalije, gladiole i frezije.

Begonija voli skrovita mesta

U porodici begonija nalaze se šarene letnje biljke raskošnog cveta. Vrste mogu biti pune i jednostruke, grmolike ili viseće. One mogu da budu u svim bojama, osim plave.

Krtole se sade u proleće, od februara i marta, u saksije napunjene rastresitom mešavinom zemlje za cveće. Saksije s krtolama treba zalivati i držati na toplom i svetlom mestu, ali ne na direktnom suncu. Sredinom maja, biljke se mogu presaditi u vrt. Njih možemo da sadimo i u balkonske posude ili na baštenske gredice. Begonije zahtevaju mešavinu rastresite zemlje koju čini kompost od lišća ili kore drveta i peska.

Begonijama odgovaraju zasenjeni položaji. Tokom leta one vole češće đubrenje. Razmak između biljaka treba da bude 20-30 cm, a u zavisnosti od sorte porastu 25-40 cm. Cvetaju od maja do oktobra. Krtolaste begonije su osetljive na mraz, te ih je potrebno izvaditi iz zemlje, odrezati im listove, pa očišćene krtole ostaviti u podrumu. Najbolje ih je čuvati u kutijama napunjenim suvim peskom. Od februara begonije su opet spremne za rast.

Begonije su osetljive na pepelnicu, pa je potrebno sprovoditi njihovu redovnu zaštitu.

Kana ima egzotičan cvet i traži humus

Kana je biljka egzotičnog cveta i raskošnih crvenosmeđih listova koji su vrlo dekorativni. Cveta u crvenoj, ružičastoj, žutoj i narandžastoj boji.

Od marta rizomi se mogu posaditi u saksije i držati na sobnoj temperaturi. Sredinom maja biljke mogu da se presade u vrt. Kana može rasti u velikim posudama ili na baštenskim gredicama. Razmak između biljaka je 40-50 cm, a narastu 60-130 cm. Cveta od juna do oktobra. Kana preferira sunčano, zaštićeno mesto, kao i rastresito zemljište bogato humusom. Tokom letnjih meseci treba ih đubriti jednom ili dva puta mesečno. Poreklom je iz Indije, pa zato nije otporna na zimu. Nakon prvog mraza, koji uništi listove, njeni rizomi se iskopaju sa zemljom i čuvaju na vlažnom pesku u podrumu. Sledeće godine kana će opet početi da raste.

Zbog egzotičnog porekla, kane deluju pomalo neobično, pa ih je najbolje zasaditi u saksije kao dekorativnu samostalnu grupu cveća.

Frezija - omiljena među cvećem

Pripada porodici perunika, trubastih cvetova opojnog mirisa. Cvetovi mogu biti žutobeli, žuti, narandžasti, ružičasti, purpurnocrveni ili ljubičasti. Frezije ubrajamo u najomiljenije vrste rezanog cveća.

Frezija

Lukovice se sade od sredine aprila do maja. Najbolje uspeva na humusnom i vlažnom zemljištu, dok im je stanište zaštićeno i polusenovito. Razmak između biljaka je 5-10 cm. Mogu da narastu do visine 3-40 cm. Cvetaju od avgusta do oktobra. Frezije nisu otporne na zimu, pa se njihova lukovica, pre mraza, mora izvaditi i staviti u toplu i suvu prostoriju. Sledeće godine cvetanje je moguće, ali nije sigurno.

Frezije najbolje dolaze do izražaja ako su posađene na specijalne gredice.

Gladiola ne podnosi zimu!

Jarki leptirasti cvetovi, u svim bojama, nanizani su na visokim stabljikama. One su izuzetno lepo rezano cveće koje može dugo da stoji u vazi.

Gladiola

Najbolje uspevaju u humusnom, blago peskovitom zemljištu, sa dosta sunca. Međutim, mogu da rastu i u manje idealnim uslovima jer nisu mnogo zahtevne. Rizom se može saditi, od aprila do maja, na dubinu 10 cm, kod vrlo visokih sorti, odnosno malo dublje, a kod niskih sorti sadi se nešto pliće. Ako je zemljište lagano i peskovito, gladiole se sade na dubinu 15 cm da bi visoke cvetne stabljike imale što bolji oslonac. Razmak između biljaka je 10-20 cm. Mogu da porastu 60-150 cm, u zavisnosti od sorte.

Cvetaju od jula do septembra. Visoke sorte, zbog kiše i vetra, treba vezati za kolčeve. Gladiole zahtevaju dosta komposta i malč. Ne smeju se đubriti svežim stajnjakom jer on podstiče bolesti biljaka. Gladiole ne podnose zimu, pa je, nakon prvog mraza, potrebno izvaditi njihove rizome. Treba ih potom očistiti i čuvati na suvom mestu, u podrumu. Male i mlade krtole se odvajaju i u proleće se sade na posebnu gredicu. Takve biljke će procvetati nakon 2-3 godine.

Gladiole se režu kada procvetaju prvi cvetovi jer će se tada u vazi otvoriti i ostali cvetovi do vrha. Na biljkama treba ostaviti nekoliko listova da bi se rizomi mogli obnoviti.

Ljiljan - otmeni cvet koji se ne uklapa u svako društvo

Otmeni cvetovi koji se ne uklapaju u svako društvo su i dalje očaravajući iako se ubrajaju u staro cveće ne samo u Evropi, već i u istočnoj Aziji.

Ljiljan

Ljiljani preferiraju svetla i osunčana mesta, ali moraju da budu zaštićeni od snažnog podnevnog sunca. Zemljište treba da bude humusno, rastresito i vodopropusno. Iako lukovicama prija vlaga, veća vlažnost im škodi jer može da dođe do truljenja korena. Na teškim i ilovastim zemljištima moraju se poboljšati drenažnim slojem peska i šljunka ispod zasada. Da bi se poboljšalo zemljište, potrebno je dodati zreli kompost, a za senovitu i vlažnu hladovinu potrebno je malčirati lišćem ili posaditi niske trajnice. Ljiljani se sade, u jesen ili rano proleće, u grupama po najmanje 3-5 komada. Razmak među biljkama zavisi od vrste i sorte, a on treba da bude 25-45 cm.

Dubina sadnje je 20-25 cm. U zavisnosti od vrste, ljiljani mogu da narastu 40-180 cm. Njihovo cvetanje, takođe, zavisi od sorte. Ljiljani cvetaju u periodu od maja do septembra. Razmnožavaju se malim lukovicama koje se nalaze u pazušcu listova ili semenom. Otporni su na zimu.

Ljiljani poreklom od samoniklih vrsta mogu godinama da rastu na istom mestu u vrtu, ali i u saksijama. Njihove lukovice mogu da se oblože mrežastim vrećicama radi zaštite od voluharica.

Mombrecija

Mombrecija se razmnožava sama

Pripada porodici perunika, čiji cvetovi liče na male gladiole jer su poređani na tankoj stabljici. Može biti žute i narandžastocrvene nijanse i prelepo je rezano cveće.

Za rast im odgovara rastresito baštensko zemljište uz prisustvo sunca ili u polusenci. Lukovice se sade, od aprila do maja, na dubinu 8-10 cm i na razmak 7 cm.

Porastu do visine 60-100 cm, a cvetaju od jula do septembra. Mogu da prezime u područjima s blagom klimom, ali u ostalim krajevima ih je potrebno izvaditi i čuvati na suvom mestu.

Mombrecija se sama razmnožava, pa je preporučljivo da se na svake 3 godine iskopaju i ponovo posade na dovoljnim razmacima.

Izvori fotografija: dunstonhallgardencentre.co.uk, makeupandbeautyblog.com, pinoyexchange.com, gardenia.net, 99roots.com, flickr.com, Tiplyashin Anatoly/bigstockphoto.com


Povezana biljna vrsta

Begonija

Begonija

Engleski naziv: Begonia | Latinski naziv: Begonia

- Više [+]

Tagovi

Otpornost Trajnice Lukovice Ljiljan Gomolji Ukrasno bilje Begonija Kana Frezija Gladiola Mombrecija


Autorka

Martina Režek

Više [+]

Martina je magistar inženjer hortikulture Agronomskog fakulteta, a cilj joj je da se usavršava na području nauke u poljoprivredi.