Lavanda - biljka za slabije plodna zemljišta

Na spomen lavande jedna od prvih asocijacija jesu polja i vrtovi Mediterana.

Međutim, ova biljka se može uspešno gajiti i u našim kontinentalnim područjima, na suvim i toplim obroncima direktno izloženim suncu, do 1.200 metara nadmorske visine. U Srbiji za sada postoji nekoliko većih plantaža lavande.

Otporna na bolesti i štetočine - ekološka biljka

Lavanda je višegodišnja žbunasta biljka koja raste od 0,6 do 1 metra visine, u zavisnosti od vrste. Eksploatacija plantaže traje desetak godina. Prinos cveta je u prvoj godini zanemarljiv, a u drugoj dostiže oko 50%. U trećoj godini lavanda dostiže pun rod. Cveta u julu i avgustu, a za lekovite svrhe beru se listovi i cvetovi pre nego što se otvore.

Kako je lavanda izuzetno otporna na bolesti i štetočine, ne zahteva posebnu hemijsku zaštitu i dobro uspeva bez mineralnih đubriva, može se reći da je ekološka biljka. Najviše posla oko nege zasada ima u prvim godinama i odnosi se na uklanjanje korova i oblikovanje grma, čime se sprečava nepravilan rast i formira željeni oblik.

Biljka za slabije plodna i siromašna zemljišta

Lavanda ima dobro razvijen korenov sistem. Odgovaraju joj slabije plodna i siromašna zemljišta na kojima se ne zadržava voda, zato je neophodno da je tlo dobro drenirano. Za uspešan uzgoj lavande optimalna Ph vrednost tla je 6,5 - 7,5, dok kisela zemljišta nisu pogodna. Alkalno ili krečnjačko tlo pospešuje miris lavande. Dobro podnosi niske temperature do - 20°C, a pojedini hibridi mogu da podnesu mrazeve i do - 30°C

Ljubica Simonović, penzionerka iz Niša, na svom imanju nadomak grada, pored osnovnih biljnih kultura, već nekoliko godina uzgaja i lavandu, iz uživanja ali i kao dopunu budžetu. "U početku je to bilo za sopstvene potrebe i za probu ali sam u međuvremenu proširila zasad i sada imam tridesetak žbuna. Ta količina je nedovoljna za ozbiljniju zaradu, ali zbog godina i zdravstvenog stanja neću moći još dugo da se bavim poljoprivredom i da stojim na pijaci, tako da ne planiram širenje zasada. Inače, lavanda ne zahteva preveliki trud oko održavanja, što je velika prednost", objašnjava Ljubica.

Višestruka primena

Od drevnih naroda do danas lavanda se koristi u različite svrhe. Zahvaljujući bogatoj aromi i izrazitim lekovitim svojstvima ona nije samo ukras u vrtovima, već je i neizostavni deo tradicionalne medicine, kozmetičke i farmaceutske industrije. Lavanda je poznata po terapeutskom, pre svega antiseptičkom, umirujućem i regenerativnom dejstvu. Oslobađa od stresa, pomaže kod nesanice, odličan je antiseptik za rane i povrede, deluje kod kožnih poremećaja, opušta bolne mišiće i ima smirujući efekat na sluznicu digestivnog trakta. Miris lavande uspešno rasteruje insekte.

"Ja lavandu prodajem suvu na vezice, uglavnom kao sredstvo za odbranu od moljaca i komaraca, ali ove vezice mogu da se koriste i kao prirodni osveživač prostorije ili za inhalaciju, a ko voli, može ubaciti struk lavande u teglu meda ili u flašu rakije. Imam redovne mušterije, naviknute da kod mene kupuju lavandu, mada ima i onih koji se prijatno iznenade kada saznaju da je imam ponudi. Moj savet je da svako ko ima prostora u svom dvorištu zasadi ovu biljku jer će od nje imati višestruku korist", kaže Ljubica.

Eterična ulja, biljne kapi, kupke, šamponi, sapuni, kreme, parfemi, mirisne vrećice i sveće, jastuci punjeni cvetovima lavande - neki su od proizvoda koji se dobijaju preradom lavande. Svoje mesto lavanda je pronašla i u kulinarstvu kao začinska biljka i za spravljanje čajeva. Pored terapeutske, ukrasne, i začinske funkcije ljudi su u prošlosti koristili lavandu i kao ritualnu biljku. Kroz različite epohe pratili su je i različiti običaji i verovanja. Korišćena je za obrede rođenja i smrti. Smatrana je simbolom čednosti i nevinosti, biljkom koja štiti od uroka i donosi sreću, ali i jakim afrodizijakom.

Vrste lavande

Postoji više desetina različitih vrsta lavande, ali prema ekonomskom značaju najviše se uzgajaju:

• Prava lavanda (Lavandula angustifolia Mill ili uskolisna, francuska, medicinska) predstavlja izvornu vrstu prenešenu iz prirode. Najpoznatiji predstavnici prave lavande su L.a. Munstedi i L.a. Hidcote.
• Širokolisna lavanda (Lavandula latifolia Medic).
• Hibridna lavanda - lavandin, nastala ukrštanjem različitih vrsta zbog većeg prinosa ulja, krupnijih grmova, ili otpornosti na klimatske uslove. Najzastupljenije sorte su: L.i. Abrial, L.i. Super, L.i. Grosso,hrvatska sorta Budrovka.

Sve vrste lavande imaju gorak i ljut ukus i jak miris koji potiče od nakupljenog eteričnog ulja u biljci. Cvet prave lavande sadrži od 0,5 do 1,5% eteričnog ulja, a hibridne 0,9 do 5%. Eterično ulje prave lavande je blažeg mirisa i lekovitijeg dejstva u odnosu na eterična ulja hibridnih lavandi, traženije je u parfemskoj industriji i znatno je skuplje. Važno je poznavati vrste jer različite vrste imaju različito delovanje, a neke od njih su i toksične.

Foto: depositphotos.com,Kotkoa