Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Plućnjak
  • 03.04.2023. 16:30

Lekoviti plućnjak promenom boje cvetova javlja pčeli gde je ostalo nektara

Osoba koja poznaje divlje bilje i njihove blagodati u prirodi će brzo pronaći hranu i lek. A šta možemo naučiti od plućnjaka?

Foto: Depositphotos/Starsphinx
  • 617
  • 81
  • 0

Plućnjak (Pulmonaria officinalis L.) je poznata rano-prolećna biljka. Prezimljava u obliku prizemnih listova i zato je već krajem februara spreman za nagli rast. Višegodišnja je zeljasta biljka lako prepoznatljiva po svojim rozo-plavim cvetićima. Raste mestimično gusto prekrivajući šumsko tlo. Sakupljači lekovitog bilja često baš njegovim branjem započinju sezonu pripremajući čaj.

Izrasta iz prizemne rozete u nerazgranatu stabljiku obraslu kratkim i oštrim dlačicama. Uspravne stabljike narastu do 30 cm u visinu na vrhu noseći cvetove. Listovi su pustenasto-dlakavi, ovalni i dugi do 12 cm. Jedna od najprepoznatljivijih karakteristika ove biljke su svetlije mrlje na licu lista.

Zanimljivosti o plućnjaku

Ime plućnjak biljka je dobila prema latinskoj reči Pulmonaria. Rani radovi Dioskurida i Galena postavili su temelje tzv. Teoriji signatura. Razvijana je do 16. veka kao filozofija gde je Paracelzus tvrdio da priroda oblikuje biljne delove (označava ih) prema njihovoj lekovitoj svrsi. Drugim rečima, da delovi biljaka koji liče na pojedine ljudske organe, i služe za lečenje bolesti tih istih organa. Flekasti listovi nekima su nalikovali na oštećeno plućno tkivo pa se koristio za lečenje bolesti disajnih puteva. Prema dostupnoj literaturi nemački lečnik Leonhart Fuchs dao je ime rodu Pulmonaria, a 1753. Linne je dao ime vrsti officinalis. Sve to na stranu, lišće ove biljke sadrži materije koje oslabljuju delovanje nekih patogena disajnih puteva.

Pojedini cvet traje šest do osam dana i kada se tek oformi napadne je ružičasto-crvene boje. Kako stari, isti cvet menja boju prema tamno plavoj tako da na jednoj biljci istovremeno stoje cvetovi različitih boja. No, čini se da promenom boje efikasno može smanjiti posete oprašivača cvetu koji je već ostario i verovatno je već oplođen. Plavi nemaju više nektara. Na ovaj način, oprašivači na biljku ne troše vreme uzalud. Cveta od marta do maja.

Biljka je uspostavila pametnu saradnju sa insektima (Foto: V. Mijat)

U maju i junu, već će stvoriti male plodove sa četiri semenke. I u ovom slučaju, biljka je uspostavila pametnu saradnju sa insektima. Semenke su skrivene u mesnatim jastučićima koje mravi vole. Zato će mravi odneti semenke u svoja gnezda i nahraniti svoj pomladak, a semenka će moći proklijati pod zemljom.

Omiljena je medonosna biljka koja privlači pčele, bumbare i leptire, pa mu je naziv na nekim drugim jezicima osim s plućima povezan i s medom. Posećuju ga Bombus bimaculatus, Apis mellifera, Bombylius maojr i Gonepteryx rhamni

Jedna je od retkih biljnih vrsta koja može da preživi ispod stabla crnog oraha jer on proizvodi fitohemikalije otrovne za većinu niskog rastinja.

Zdravstvene blagodati

Biološka aktivnost ove biljke rezultat je međudelovanja različitih lekovitih materija u biljci kao što su antocijanini, alkaloidi, flavanoni, flavoni, lignani, polifenoli, polifenolne kiseline i hidroksicinamične kiseline. U dostupnoj naučnoj literaturi navedeno je skoro 100 prepoznatih fitohemikalija iz plućnjaka, ali je fitohemijskim profilisanjem utvrđeno da skoro 80 odsto njenog sadržaja čine fenolne kiseline: od toga najviše ruzmarinska, litospermična i salvianolična kiselina.

Do sada su već istražene njegove različite upotrebe (antioksidativna, antiinflamatorna, antianemična, antibakterijska antikoagulacijska, kod zaraštanje rana, neuroprotektivna, antikonvulzivna i za izbeljivanje kože. Za neka je utvrđeno limitirano terapijsko delovanje.

Potencijalni antioksidans

Njegova uloga kao antioksidansa zbog sadržaja polifenolnih kiselina bi bila jedna od najvažnijih. Povoljno bi delovala na artritis, karcinom, upale i diabetes. Na desetak različitih istraživanja dokazalo je antioksidativni uticaj. Eksperimenti su rađeni s vodenim i alkoholnim ekstraktom, nadzemne mase ili korena, na različite ćelijske kulture i uz razne metode degradacije ćelija. U eksperimentima su korišćeni delovi nekoliko različitih vrsta iz roda Pulmonaria. Čak su nedavno naučnici pripremili srebrne i zlatne nanočestice vodenog ekstrakta P. officinalis jer nanočestice često pojačavaju terapijsku aktivnost. Zlatne su imale jaču antioksidativnu efikasnost. Plućnjak deluje protektivno na DNA oštećenja i citotoksičnost usled delovanja vodonikovog peroksida.

Antiinflamatorno delovanje

Hronično upalno stanje može pogodovati pojavi mnogih bolesti kao što su: karcinom, artritis, pretilost, dijabetes, krvožilna oboljenja, i dr.. Kao alternativno lečenje, najčešće se koristio kod oboljenja disajnih puteva, zatim za iskašljavanje i protiv raznih upalnih procesa. Jednim komparativnim istraživanjem ekstrakt P. officinalisa je pokazao jače antiinflamatorno delovanje nego P. obscura. U njemu je prepoznato čak 10-ak materija koje bi mogle delovati antiinflamatorno: (menisdaurin, globoidnan A i B, hlorogenična kiselina, ruzmarinska kiselina, litospermična kiselina, salvianolična kiselina, kvercetin, i dr.). Zbog sadržaja sluzi, koristan je kao dodatna terapija za iskašljavanje, za astmu i hronični bronhitis.

Inhibicija acetilkolinesteraze

Slabljenje delovanja neurotransmitera se koristiti kao strategija u terapiji neurodegenerativnih stanja, uključujući Alchajmera. Učestalost ove bolesti raste i u SAD-u je ona postala 6. najčešći uzrok smrti. Etanolski ekstrakt P. officinalis usporio je i oslabio delovanje spomenutog enzima, a samim time pokazao je i potencijal za tretiranje Alchajmera. Potrebno je sprovesti dalja istraživanja.

Izbeljivanje kože

Biljke se upotrebljavaju u kozmetičke svrhe od pamtiveka. Inhibicija tirozinaze je prihvaćeni način za izbeljivanje kože ili smanjenje pigmentacije. Tirozinaza je enzim koji stvara melanin, ali njegovo preveliko lučenje ili prejako delovanje dovodi do neujednačeno pigmentirane kože: hiperpigmentacija vezane uz starost, pegice, staračke pege, hiperpigmentacija nakon upale, i sl. Etanolski ekstrakt plućnjaka je ublažio delovanje tirozinaze.

Sredstvo protiv zgrušavanja krvi

Sredstva protiv zgrušavanja krvi mogu biti korisna kod nekih zdravstvenih stanja kao što su: atrijska fibrilacija, bolesti koronarnih žila, ishemijski udar, miokardijalni infarkt, plućna embolija, restenoza stenta, kardiopulmonarne bajpas operacije, i ostali problemi srčanog ritma. Srčani udar i druge krvožilne bolesti su jedan od najčešćih uzroka smrti u svetu. Čini se da zbog sadržaja glikopeptida u ekstraktu plućnjaka on deluje i kao sredstvo protiv zgrušavanja krvi. Potrebno je sprovesti dalja istraživanja da bi se omogućilo njegovo korišćenje kao antikoagulansa.

Antibiotsko delovanje

Kroz istoriju se upotrebljavao za tretiranje infekcija disajnih puteva. Zato su naučnici testirali njegovo delovanje protiv poznatog bolničkog patogena Staphylococcus aureus (SA). U in vitro eksperimentima ekstrakt P. officinalis nije bio efikasan kao antibiotik, ali je pokazao antivirulentna svojstva i onemogućio SA da stvara toksine.

Sredstvo protiv anemije

Anemija je ozbiljan javno-zdravstveni problem koji utiče na zdravlje svih starosnih grupa, pogotovo male dece i trudnica. Učestalost u svetu se drastično povećala od 1990. do 2019. godine. Nedostatak gvožđa je najčešći uzrok, a gvožđe je integrativni deo hemoglobina. Neki biljni suplementi su se pokazali korisnima za tretiranje anemije. Prisutnost mikroelemenata (kao što su Fe, Mn, Cu i Co) u plućnjaku mogla bi biti u vezi sa njegovim delovanjem na jačanje krvi.

Rod plućnjaka upotrebljavan je u lečenju od antičkih vremena

Na pacovima sa anemijom testirano je delovanje ekstrakta P. Mollis i za osam do devet dana povećala se količina hemoglobina u njihovoj krvi slično kao delovanjem sintetskog leka za anemiju. Dodatno, zbog delovanja tanina, se koristio kao adstringens protiv proliva.

Sredstvo protiv konvulzija

Epilepsija je značajan uzrok invaliditeta u svetu. Samo u 2016. godini više od 45 miliona ljudi u svetu patilo je od aktivne epilepsije. Razvoj biljnih alternativa mogao bi smanjiti nus pojave uzimanja sintetskih lekova protiv napada, a i umanjiti pojavu otpornosti na dosadašnje lekove. Dugoročno oralno davanje vodenog ekstrakta P. obscura pokazalo je pozitivne efekte na mozak štakora i odsutnost epileptičnih napadaja. Pretpostavka je da sadržaj antocijanina, flavonoida, askorbinske i ružmarinske kiseline ima uticaja na ovo delovanje. Potrebno je sprovesti dalja istraživanja.

Zarastanje rana

Terapija povreda i rana biljnim pripravcima mogla bi da smanji troškove takvog lečenja. U istraživanju je korišćen ekstrakt P. officinalis za proizvodnju bioaktivnog hidrogela za oblaganje rana. Osim njega, u hidrogelu je bila pirika i preslica. Ovaj balzam je umanjio oštećenje kolagena glikacijom. Dodatno, za biljku plućnjak kao i za njenog rođaka gaveza poznato je da sadrži alkaloid alantoin koji podstiče epitelizaciju i regeneraciju kože, često korišćen kod ekcema i opekotina.

Koristan, ali zaboravljen

Rod plućnjaka upotrebljavan je u lečenju od antičkih vremena za tretiranje različitih stanja. Prvenstveno je korišćen za lečenje respiratornih bolesti zbog svog izgleda. Neke od tradicionalnih upotreba su i naučno potvrđene, a za neke je još potrebno sprovesti brojna istraživanja (probavni problemi, upale mokraćnog sustava, preobilna menstrualno krvarenje). Hemijski sastav čini ove biljke dobrim kandidatima za alternativnu terapiju protiv hroničnih upalnih oboljenja. Ipak, nedostaje još puno in vivo eksperimenata na tu temu. Definitivno je korisno njegove listove ponekad uključiti u salate ili variva jer zbog sadržaja fenolnih kiselina ova biljka može sprečiti oksidativni stres i oštećenja ćelijskih struktura.

Samoniklo zeljasto bilje već je vekovima naša šumska apoteka.


Tagovi

Plućnjak Pulmonaria Fenoli Antioksidans Pčele Medonosno Alantoin Sluzi


Autorka

Vesna Mijat

Više [+]

Vesna je agronom po struci. Iza sebe ima bezbroj različitih poslova, a još je toliko drugih interesuje. Gaji koke i koze. Ima plastenik s povrćem, košnice i voćnjak. Ne želi da oda koliko ima godina. Njen moto glasi: “Jedini neuspeh u životu je ne pokušati!”