Lovor u kontinentalnim regionima? Moguće je!

Lovor (Laurus nobilis lat.) višegodišnja je zimzelena biljka, vrlo robustnog habitusa koja često dostiže visinu 10-15 m. Prema osnovnim karakteristikama uspevanja, dominantno mediteranska biljna vrsta koja uspeva do 400 m nadmorske visine, ali takođe jako bitan faktor jeste i temepratura. 

Lovor je biljka koja shodno temepraturnim potrebama pripada zoni 8 što znači da u toku zimskih meseci može podneti temeprature i do -6°C. Biljka dobro prilagodljiva na uslove uspevanja mediteranske klime koja zahteva drenirano i dobro propusno zemljište. Na primorju Crne Gore dominantno zastupljena u pojedinim regionima kao samonikla biljka u flori, gde u potpunosti opravdava svoj genetički potencijal sa aspekta rasta i razvoja. 

Severnije uzgoj lovora samo u saksijama

Međutim, popularnost lovora daleko je veća nego što je njegov areal rasprostranjenosti i zbog toga veliki broj ljudi želi uzgajati ovu biljnu vrstu i u nešto severnijim regionima, sa hladnijom kontinentalnom klimom. U sredinama koje sa temperaturnim amplitudama odstupaju od mediteranske klime uzgoj lovora moguć je samo u saksijama kada se tokom hladnih zimskih meseci biljka mora uneti u zaštićene prostora kako ne bi smrzla.

Njena popularnost ogleda se prvenstveno kao začinske biljke, njenog medikamentnog značaja dok o njenim vizuelnim efektima u uređenju prostora suvišno je govoriti. Kao biljna vrsta koja jako dobro podnosi rezidbu, može se koristiti kao živa ograda, a takođe i za formiranje određenih formi, najčešće geometrijskih oblika (kocke, piramide, kupe, lopte) pa je zbog toga često prisutna kao dekor u restoranima, hotelima, kafićima, privatnim vilama i kućama. 

Lovor jako sporo razvija korenov sistem u saksiji

Uzgoj bilo koje biljke u saksiji nosi sa sobom niz specifičnosti pa samim tim i uzgoj lovora. Prvi korak odabir je saksije koja mora biti proporcionalno veće litraže od prethodne saksije i habitusa same biljke.  Pri tome, treba imati u vidu da lovor jako sporo razvija korenov sistem u saksiji i zbog togs saksija ne sme biti prevelika kako ne bi došlo do dugog razvoja korenovog sistema u supstratu na uštrb razvoja nadzemnog dela biljke. Osim toga, često se može dodati višak vode koja istisne vazduh iz saksije i tom prilikom gotovo sigurno dolazi do postepenog oštećenja, a na kraju i uginuća kompletne biljke, ukoliko je saksija mnogo veće litraže nego što bi trebalo.  Ukoliko se lovor želi presaditi iz manje u veću saksiju, potrebno je voditi računa da nova saksija bude veća svega 4-5 litara od prethodne, kako bi se omogućio stabilan rast i razvoj, kako korena tako i nadzemnog dela biljke. 

Drugi bitan faktor je supstrat, a najbolje je koristiti gotove supstrate za mediteranske biljke, neutralne reakcije, koji imaju dobru propusnost za vodu i obezbeđuju dobar vodno - vazdušni režim jer lovor je biljka koja zahteva ocedna i dobro drenirana zemljišta. Supstrat mora imati više kokosovih vlakana ili frakcija kamenčića, a najbolje je u cilju popravke aerisanosti, dodavati agroperlit ukoliko je reč o tamnom (crnom tresetu) koji nešto duže zadržava vlagu. 

Zahteva i određena hraniva

Kao biljka sa dosta zelene vegetativne mase, a u cilju očuvanja sjaja i bujnosti, lovor zahteva i određena hraniva. Da bi se ispunile potrebe lovora za hranivima u nekom vremenskom periodu 6-9 meseci, najbolje je koristiti sporootapajuća đubriva u dozi 4 -6 g/l  supstrata u zavisnosti od veličine same biljke i na taj način obezbediti kontinuiranu ishranu u dužem vremenskom periodu. 

Ukoliko se lovor ne presađuje više godina iz  jedne saksije na početku vegetacije, dodati đubriva sa više azota (Yara - 23:7:7) dok pri kraju vegetacije zbog bolje pripremljenosti biljke za zimu dodati đubriva sa većim udelom kalijuma (Yara - 11:11:21). Doza đubriva zavisi od stanja, veličine biljke kao i od litraže saksije, gde bi se u nekim orjentacionim merenjima moglo voditi sa 0.8 - 1 g / 1 l supstrata đubriva koje je potrebno dodati u periodima prihrane. Međutim sa đubrenjem azotnim đubrivima potrebno je biti obazriv jer često prevelika koncentracija jednog hraniva blokira usvajanje drugog hranljivog elementa. 

Kao posledica prevelikog nalivanja, ispiranja supstrata, a  često i neadekvatne pH vrednosti supstrata može se pojaviti nedostatak gvožđa koji na listovima uzrokuje pojavu hloroze. Relativno uspešno rešava se nalivanjem rastvora gvožđa u helatnom (lako pristupačnom) obliku ili folijarnom prihranom preparatima sa gvožđem koji imaju tu namenu. 

Potrebno redovno zalivanje i ne trpi jako sunce

Lovor bez navodnjavanja jako teško uspeva naročito u dreniranim supstratima koji brzo gube sav višak vode i stoga je potrebno lovor redovno zalivati, a između nalivanja potrebno je pustiti da se supstrat osuši. 

Kao jako bitna aktivnost, naročito ako se lovor u toku leta drži u zatvorenom prostoru sa niskom vlažnošću vazduha, jeste orošavanje lišća kako biljka ne bi dehidrirala. Lovor ne trpi jako sunce pa treba izbegavati takva mesta u toku letnjih meseci.

U kontinetalnim regionima zimske mesece lovor mora provesti u prostorijama gde temepratura ne pada ispod temperaturnog minimuma za ovu biljnu vrstu. 

Rezidbu lovora obavljati tokom februara meseca, ali pritom imati na umu da lovor jako sporo raste i prilikom rezidbe treba biti obazriv. Nakon obavljene rezidbe poželjna je primena nekog stimulatora rasta (hormona) koji će ublažiti stres koji je biljka doživela tokom zime ili nakon rezidbe kao npr: Epin, Cirkon u kombinaciji sa aminokiselinama.

Lepotu ove biljke često narušava napad lovorovih štitastih vaši, lovorove muve, tripsa pa da bi lovor zadržao svoj atraktivan izgled i sjajnu boju listova poželjni su zimski tretmani mineralnim uljem, kao i nekoliko tretmana tokom vegetacije insekticidima na bazi imidakloprida. 

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor