Lekovito bilje
22.04.2018. 17:00

Miloduh - leči i telo i duh

Lekovita, začinska biljka miloduh (Hyssopus officinalis), ili izop, od davnina je korišćena za čišćenje tela spolja i bila poznat kao "lek za sve bolesti", a Grci i Jevreji smatrali su je svetom.

Foto: Pixabay / Hans

19.687

Iako je miloduh ili izop (Hyssopus officinalis) u našem narodu pomalo zaboravljen, ova lekovita biiljka ima više svojstava. U XVII veku razbacivan je po sobi bolesnika, jer se verovalo da sprečava širenje infekcije, a takođe je služio za pročišćavanje hramova. Cvetovi i listovi ove biljke koriste se za olakšavanje tegoba disajnih puteva, posebno bronhitisa, a miloduh je u našoj zemlji rasprostranjen na području Deliblatske peščare, Sićevačke klisure i Suve planine. Postojbina miloduha vezuje se za Kavkaz, severozapadni Iran i jug Evrope. U Iranu, Turskoj, Pakistanu, Finskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Albaniji, uzgaja se radi proizvodnje eteričnog ulja, ali se i suši.

Za hranu i piće

Osim što su lekoviti, cvetovi i listovi ove biljke su i jestivi, a koriste se kao začin za salate i supe, ali i za jela od pasulja i ribe. Dodaju se i masnim jelima radi lakšeg varenja, a čest su sastojak raznih čajnih mešavina i likera. Stari Rimljani su ih dodavali vinu radi posebnog bukea. Od miloduha se dobija izuzetno kvalitetno eterično ulje, koje se savršeno slaže sa esencijalnim uljem lavande, žalfije, ruzmarina i kamfora.

Rano proleće idealno za setvu

Miloduh raste na suvim, toplim, prema jugu okrenutim padinama. Uspeva na skoro svim tipovima zemljišta, dobro podnosi sušu. Najbolje raste na krečnim terenima, mada se uspešno kože gajiti i na šljunkovitom području. Priprema zemljišta za setvu miloduha vrši se dubokim oranjem, a u višegodišnjim zasadima ove biljke đubrenje treba vršiti prvenstveno azotnim đubrivom. Ova biljka razmnožava se setvom semena u rano proleće krajem marta, a najkasnije početkom aprila. Preporučljivo je sejati od 120-150 kijavih semenki po dužnom metru, a posledica kasne setve može biti neravnomerno nicanje. Seje se na razmaku od 50 cm do 70 cm između redova, a dubina setve je od jednog do dva centimetra.

Kosidba u vreme punog cvetanja

Cvetovi miloduha su bele, plave i ružičaste boje, a cveta od juna do septembra. Miloduh se kosi od početka cvetanja do punog cvetanja, a za dobijanje eteričnog ulja kosi se tokom leta i jula u vreme punog cvetanja. Ukoliko je vreme suvo, pokošeni miloduh treba ostaviti nekoliko dana u njivi, i na suncu. Prinos u prvoj godini sadnje miloduha može da iznosi 2,3 tone po hektaru, dok se svake naredne godine ovi prinosi povećavaju.

Ulje miloduha za masažu nakon moždanog udara

Šaka svežih cvetova i listova miloduha potopi se u pola litra maslinovog ulja i ostavi da odstoji na suncu nedelju dana. Nakon toga dobijeno ulje može da se koristi za masažu oduzetih ekstremiteta posle moždanog udara. Ovako dobijeno miloduh ulje pokazalo se delotvornim i kod noćnog znojenja i osetljivih pluća. Da bi postiglo željeni efekat, treba popiti 15 do 20 kapi pomešanih sa malo vode, ili, još bolje, sa čajem od anisa.

Tagovi

Miloduh Ulje Eterično ulje Sadnja miloduha Kosidba miloduha

Autorka

Mirjana Stepic

Više [+]

Mirjana je diplomirani novinar, dete sa sela i entuzijasta u duši. Novinarstvom se bavi od 2008.godine.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

Kombinovana mašina za mlevenje mesa i pasiranje paradajza Artus C25

KLUB

Stanko Nekić
pre 4 nedelje

KAKO POSADITI ORAH ?

Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.
I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Dobar izbor položaja
Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima.
Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre.
Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu.
Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini.

Sadnja oprašivača
Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača.
Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti.
Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

KAKO POSADITI ORAH ?
 
 Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini. 
 I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje. 
 
 Dobar izbor položaja
 Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima. 
 Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
 Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre. 
 Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
 Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu. 
 Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
 Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini. 
 
 Sadnja oprašivača
 Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača. 
 Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti. 
 Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.
 
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije 
 Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo