Monahinje manastira Sveti Stefan čuvaju svetinju i prave meleme

Na dvadeset kilometara od Vranja, tik uz selo Gornje Žapsko, od davnina bitiše manastir Sveti Stefan. Smešten na proplanku, okružen gustom šumom, svedok je mnogih događaja iz prošlosti, a i sadašnjosti. Pisani izvori svedoče da je manastirska crkva na temeljima stare, srednjevekovne obnovljena u vreme kneza Miloša Obrenovića. Posle Drugog svetskog rata, 1953. godine, u manastir Sveti Stefan dolazi sestrinstvo sa mati Ilarijom na čelu. Suočene sa brojnim teškoćama u prvim posleratnim godinama monahinje su morale da napuste manastir. Tada je svetinja i zapustela.

Obrastao u korov manastir je čekao bolje dane

Obrastao u trnje manastir je čekao bolje dane. Inicijativa za njegovu obnovu pokrenuta je krajem prošlog veka. A kada je doneta odluka o obnavljanju manastirskog kompleksa bilo je teško odlučiti se odakle početi i kom poslu dati prioritet. Međutim, uz Božju pomoć, blagoslov Svetog Stefana i svih onih koji su bili angažovani na njegovoj obnovi, manastir je zasijao novim sjajem. Taj sveti manastirski sjaj u ovoj svetinji od 1994. godine čuva  sestrinstvo zajedno sa igumanijom Jefremijom. I ne samo to. One su nastavile i sa obnovom manastira.

Uz ikonopis i prevođenje i izdavanje knjiga Svetog Pajsija Svetogorca, monahinje se bave organskom proizvodnjom hrane za lične potrebe sestrinstva, pčelarstvom i spravljanjem preparata od lekovitog bilja. Njihova bašta za proizvodnju organske hrane i po izgledu i po načinu proizvodnje može da posluži svima za primer. 

Sestrinstvo sa posebnom ljubavlju brine i o 25 pčelinjih društava. Dobar deo meda i lekovitog bilja monahinje upotrebljavaju kao dodatni sastojak u proizvodnji sirćeta, sirupa i melema. Ove proizvode one same prave u biljnoj apoteci koja funkcioniše u njihovom manastiru.

Mala radionica bila začetak biljne apoteke

Najveći podsticaj da počnu sa pripremanjem preparata od lekovitog bilja, dali su im ljudi koji su im se obraćali za pomoć. "Uz molitvu, koja je osnovna delatnost monaha, pokušali smo da i delatno odgovorimo na potrebe savremenog čoveka. Tako je, sasvim spontano, 2013. nastala mala radionica, koja je bila začetak današnje biljne apoteke. Sestrinstvo manastira Nere iz Rumunije, koje se već bavilo izradom preparata od lekovitog bilja, mnogo nam je pomoglo u sticanju znanja i iskustva u ovoj oblasti. Tako je zahvaljujući strpljenju i razumevanju monahinja iz manstira Nere, naša mala radionica polako napredovala”, priča monahinja Jelena.

Biljke koje koriste za pripremanje preparata monahinje beru u planinskim predelima oko manastira na području Poljanice, Besne kobile i Vlasine i to na mestima udaljenim od prometnih puteva i bilo kog izvora zagađenja.

"Biljke se beru u periodu kada je njihovo lekovito dejstvo najizraženije. U neposrednoj blizini manastira beremo podubicu, majčinu dušicu, kantarion i drugo. Budući da se manastir nalazi na nadmorskoj visini od 650 metara orkuženi smo hrastovom, ali i borovom šumom. Zahvaljujući tome, dostupni su nam mladi izdanci bora, koje uz cvet bagrema, bokvicu, lipu, ljubičicu i zovu koristimo u izradi sirupa Pulmo - kompleks," kaže monahinja Jelena.

Svi sastojci koji ulaze u sastav preparata su prirodnog porekla

Ove preparate monahinje prave u prostorijama koje su namenjene isključivo toj delatnosti i koje se nalaze u samom manastiru. U svakoj fazi njihove pripreme vodi se računa o higijeni i kvalitetu rada. Svi sastojci koji ulaze u sastav preparata su prirodnog porekla, a kontrolu njihovog kvaliteta obavlja Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" u Beogradu.

One se trude da svoja postojeća znanja usavršavaju proučavanjem literature o fitoterapiji i konsultovanjem nekih naših travara. Upravo sa tim ciljem dve monahinje manastira su otišle na kurs fitoterapije i to u organizaciji Udruženja Kvantes, akreditovan od Zdravstvenog saveta Ministarstva zdravlja Srbije.

Preparati proizvedeni u Biljnoj apoteci mogu se kupiti u samom manastiru i poručiti preko interneta. Preparati se mogu nabaviti i u Patrijaršijskim prodvnicama u Beogradu, knjižari "Riznica+" u Zemunu, "Mednom dućanu" u Borči, kao i manastirima Žiča, Jošanica (kod Jagodine) i Lešje (kod Paraćina).

"Svima koji nam se obraćaju za pomoć naglašavamo da upotreba biljnih preparata ne isključuje primenu terapije koju je prepisao lekar u cilju lečenja akutnih i hroničnih oboljenja. Preparati koje pripremamo su pomoćna lekovita sredstva, koja imaju blagotvorno delovanje na organizam i mogu pomoći u kontroli simptoma. Najbolji rezultati u lečenju, naročito ozbiljnih stanja, postižu se uz lekove," kaže monahinja Jelena.

Napominje da biljne preparate, baš kao ni sintetičke lekove, ne treba mistifikovati, niti im pripisivati svojstva koja oni ne mogu imati.