• Viburnum
  • 07.10.2019. 18:00

Najlepše cvetne ograde sa Viburnum vrstama

Mnogobrojne Viburnum vrste formiraju predivne pojedinačne grmove, ali i žive ograde. Jesen je pravi trenutak za njihovu sadnju.

Foto: Pixabay/Kamracik
  • 222
  • 10
  • 0

Među ukrasnim žbunjem i živom ogradom sve popularnije postaju razne vrste iz roda Viburnum. U narodu su poznate pod raznim nazivima: Viburnum, Hudikovina, Udikovina, Hudika, Udika. Postoji oko 170 različitih vrsta koje čitave godine ulepšavaju dvorišta. Uzgajaju se kao pojedinačni grmovi ili kao živa ograda. Hudikovine su veoma atraktivne i dekorativne tokom čitave godine. U zavisnosti od vrste i klime mogu cvetati od ranog proleća pa sve do početka leta. Boja listova menja se od zelene do crvene. U jesen dozrevaju veoma dekorativni, intenzivno obojeni plodovi kojima se hrane mnogobrojne ptice i druge životinje.

Izuzetno lep ukras svakog dvorišta

Većina vrsta Viburnuma formira žbun koji je otporan na niske i visoke temperature. Visina žbuna kreće se od 1,5 do 9 metara, u zavisnosti od vrste i uslova uzgajanja. Odlikuju se zanimljivim lišćem koje se razlikuje po obliku, veličini, teksturi. Listovi mogu biti dužine 10 centimetara, okrugli, kopljasti, sa ravnim ili nazubljenim ivicama. Boja listova različita je i menja se tokom godine. Mogu biti zimzeleni ili listopadni u zavisnosti od vrste i lokacije na kojoj rastu.

Ukoliko tražite cvetni grm ili cvetnu živu ogradu, onda su razne vrste Viburnuma pravi izbor. Cvetovi su pojedinačni, sakupljeni u cvasti koje mogu da budu u obliku cveta hortnezije, u obliku lopte ili kupolaste. Cvetne glavice su prečnika od 7 do 15 centimetara. Već u decembru na grančicama pojavljuju se cvetni pupoljci koji su intenzivno obojeni. Boja cvetova može da bude bela, belozelenkasta, krem ili ružičasta. Cvetovi su dvopolni ili jednopolni, a za dobro oprašivanje potrebna im je druga sorta. Iz oplođenih cvetova formiraju se plodovi koji su zbog boje koju menjaju tokom dozrevanja izuzetno dekorativni. U zavisnosti od vrste i vremena dozrevanja, bobice mogu da budu limun žute, ružičaste, zelene, crvene, roze, ljubičaste, plave, tamno obojene, skoro crne. Većina plodova privlači ptice u vrt i predstavlja za njih pravu poslasticu tokom zime. Plodovi nekih vrsta jestivi su, ali postoje vrste koje u plodovima sadrže otrovne materije. Neke vrste imaju izuzetno mirisne cvetove.

vd
Već u decembru na grančicama pojavljuju se cvetni pupoljci koji su intenzivno obojeni (Foto: Pixabay/Gellinger)

Viburnum tinus

Viburnum tinus vrsta je Viburnuma koja formira grm i odlična je za formiranje živih ograda. Veoma je česta na području severne Afrike i juga Evrope, područje Mediterana. Ova vrsta veoma je izdržljiva i odlikuje se sporim rastom. Tokom vegetacije raste 40 do 60 cm. Uz redovno rezidbu, formira kompaktnu krošnju. Orezuje se tokom leta.

Ovoj vrsti Viburnuma odgovaraju vlažna, ali drenirana zemljišta. Dobro rastu na osunčanim mestima, ali i u poluseni. Podnose kisela i alkalna zemljišta.

Listovi su ovalni, tamni i sjajni. Mirisni cvetovi su ružičasto beli. Cveta tokom marta i aprila, a plodovi dozrevaju u septembru i oktobru. Cvetovi stvaraju obilje nektara i polena i zbog toga će privući gomilu oprašivača u vašu baštu.

Plavo - crni plodovi privlače ptice i mnoge druge životinje koji ih koriste za ishranu. Plodovi ove vrste nisu toksični za ljude, ptice, pse, mačke i druge životinje i zbog toga ova vrsta može da se uzgaja bez straha od otrovnosti plodova.

Ova vrsta poznata je u narodnoj medicini kao lek protiv depresije koji se priprema od lišća. Plodovi su preporučivani kao sredstvo protiv opstipacije.

U zavisnosti od kvaliteta zemljišta, klimatskih prilika grm V. tinus može da naraste od 1,5 do 3,7 m, pa čak i do sedam metara. Širina grma obično je oko dva metra, a maksimalna širina trimetra. Jednoj biljci trebaće najmanje 10 godina da dostine pun obim krošnje.

Viburnum opulus

Viburnum opulus ili Snežna lopta jedna je od najčešćih vrsta koje se gaje kod nas. Veoma često možemo da vidimo pojedinačne grmove koji krase dvorišta, ali ova vrsta može da formira veoma dekorativnu živu ogradu koja će od tuđih pogleda da čuva vaš dom i baštu.

Snežna lopta odlikuje se brzim rastom i pravi je izbor ukoliko želite biljku koja će brzo formirati živu ogradu. Treba da znate da ove bljke imaju krupnije listove od prethodne vrste i zauzimaju veći prostor. Širina grma kreće se  oko četiri metra.

Listovi su ovalnog oblika i kožasti, a mali beli cvetići formiraju cvetnu loptu. Izuzetno su mirisni. Listovi u jesen postaju crveni.

Kod formiranja žive ograde, ne treba forsirati brz rast jer će unutrašnjost grma ostati prazna. Rezidbom trebalo bi podstaći razgranjavanje kako bi dobili gustu živu ogradu ili žbun. Takođe, može da se uzgaja u formi drveta, ali tada traži posebnu rezidbu.

Sadnja Viburnuma

Jesen je pravo vreme za sadnju sadnica ovih vrsta. Za sadnju iskopati rupu u zemlji koja je pet puta veća od saksije u kojoj je sadnica. Dno rupe ispuniti smesom zemlje, komposta i organskog đubriva. Kada se sadnica izvadi iz saksije potrebno je grabuljama malo rastresti koren. Korenova bala ima oblik saksije i samo po površini zagrebati grabljama kako bi se koren oslobodio. Ovako pripremljen koren brže će da se ukoreni. Sadnicu postaviti u središnji deo rupe i zatrpati zemljom. Visina sadnje ne sme da bude ni plitka ni preduboka. Posađenu sadnicu zaliti vodom.

Kada je u pitanju sadnja žive ograde odabrati mesta osunčana ili delimično u seni. Ta mesta uvek su bolja od potpuno senovitog mesta. Izmeriti dužinu ograde, od toga će zavisiti broj sadnica. Izmeriti širinu prostora. Od tih podataka će nam zavisiti izbor vrste. Neke formiraju bujnije grmlje, a neke šire. Razmak između sadnica zavisi od izbora vrste. Ukoliko već postoji ograda trebamo unapred planirati da živa ograda bude dovoljno udaljena od postojeće ograde kada se jednom formira. To će nam olakšati posao održavanja žive ograde i postojeće ograde. Takođe, malčiranje površine pomoći će da manje zalivamo sadnice tokom leta, a sprečiće rast korova.


Tagovi

Viburnum opulus Snežna lopta Cveće Uređenje bašte Dvorište Sadnja


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.