Napravite jestivu živu ogradu od voća ili povrća

Ako planirate da u okviru svoje okućnice zbog zaštite privatnosti ili vizualnosti napravite živu ogradu, možete odabrati biljke s jestivim plodovima. Pretvorite svoju ideju o živoj ogradi u onu od niza malih stabala voća, oraha ili žbunja, ali i povrća koje ima jestive plodove.

Sve su popularniji jestivi vrtovi, stoga je dobra ideja uvrstiti u pejzaž biljke s takvim plodovima i od njih napraviti žive ograde. Uzgoj živica od takvih biljaka ima dodatnu prednost, ne samo zbog ukusnih plodova, već će služiti i kao zaštita vaše privatnosti.

Osim toga, potrebno je manje prostora jer orezivanjem postižemo da se grane šire samo na dve strane, a još jedna prednost je to što plodovi dobijaju puno sunčeve svetlosti i topline.

Izbor biljnih vrsta 

Prilikom izbora treba obratiti pažnju na visinu biljke, a drveće bi trebalo biti niskog rasta s nižim granama. Kako biste uštedeli novac na popunjavanju ili zameni postojećih biljaka, za slučaj da neka od njih uvene, potrebno je odabrati biljke koje se lako razmnožavaju. Takođe, postoje i biljke s trnjem koje pruža dodatnu zaštitu, pogotovo od životinja.

Kod uzgoja živica od voćaka potrebno je razmotriti želite li posaditi jednu vrstu ili želite da pomešate nekoliko. Iako jedna posađena vrsta izgleda urednije i ujednačenije, raznovrsno bilje je atraktivnije zbog različitih oblika, tekstura i boja, a pri tom, tu je i veći izbor jestivih polodova. Takođe, izborom različitih sorti osiguravate unakrsno oprašivanje.

Iako se živice mogu orezati na odgovarajuću visinu, većina jestivih živica će najbolje izgledati i dati najviše ploda ako im se dozvoli rast do njihove prirodne visine. Stoga, kod odabira vrsta imajte na umu koja je njihova prirodna veličina, s obzirom na veličinu koja bi vam odgovarala na mestu gde želite da ih posadite.

Sadnja jestive živice

Najbolje vreme za sadnju je kada biljke miruju, a preporučuje se tokom zime kada uslovi to dopuštaju ili u rano proleće. Tlo je potrebno očistiti od korova, na zemlji prekopati brazdu tla široku od jednog do tri metra, što zavisi od biljne vrste koju sadimo, a kompost se može dodati u tlo kako bi se poboljšala njegova plodnost.

Oblikovanje žive ograde i rezidba cvetnih ukrasnih grmova

Voćno žbunje može se saditi sa vrlo malim razmacima, ali je ipak važno izbegavati pregustu sadnju. Mlade biljke u početku mogu delovati retko, ali to je daleko poželjnije nego saditi ih preblizu, pa imati izdužene biljke koje se bore za svetlost i hranjive materije. Prilikom kupovine sadnica u rasadnicima možete proveriti koji je preporučen razmak za pojedinu biljnu vrstu.

Biljne vrste koje mogu služiti kao jestive živice

Predlozi za stabla su jabuka, trešnja, kesten, nar, smokva, glog, šljiva, breskva i dunja. Grmove koje možete oblikovati u živice su kupina, aronija, borovnica, zova, brusnica, grožđe i kupina. Kao jestive živice u toplijim krajevima sade se maslina, ananas, limun i fejoa. 

Dok se većina jestivih živih ograda odnosi na voće, ne zaboravite povrće i orašaste plodove. Špargla i kukuruz čine gusti red koji može blokirati letni pogled, ali pružiti i plodove. Takođe, grmovi orašastih plodova poput lešnika čine atraktivnu ogradu.