• Uređivanje živice
  • 30.12.2018. 13:00

Oblikovanje žive ograde i rezidba cvetnih ukrasnih grmova

Ne orezujte živu ogradu pre navedenog roka. Ako je orežete prerano, lišićete je zelenih i sivih nijansi mladih izdanaka. Ipak, nemojte ni prekasno - dajte ranama od rezidbe vremena da zarastu do zime.

Foto: Bigstockphoto/antos777
  • 248
  • 12
  • 0

Živa ograda neće biti gusta, ni čvrsta i neće zadržavati ravni habitus, ako je redovno ne orezujete. Nemojte dopustiti da naraste godišnje više od 20 do 50 cm u visinu. Ukoliko grmovi narastu previše u visinu, tada obično ogole pri dnu. Imate izbor između nekoliko vrsta živih ograda: ona koja može biti oblikovana kao slobodna ili kao strogo šišana.

Dve vrste žive ograde

Prva vrsta, takozvana slobodna, orezuje se baštovanskim makazama da bi se mogla odrezati tačno određena grupa grana po izboru. Ta vrsta rezidbe sastoji se u tome da jednostavno odstranimo suve grane i one koje rastu prema unutrašnjosti žive ograde. Izbegavajte da ostavljate "rupe" i zbog toga dobro ocenite značaj grane koju želite da odsečete. Ta rezidba se uopšte razlikuje od rezidbe posebnog grma. Najbolji period za takvu rezidbu je proleće i to važi za sve grmove, osim za one koji cvetaju baš u to doba. Kod takvih biljaka sačekajte kraj cvetanja, a orezujte je tako da ograničite visinu grma.

Druga vrsta žive ograde, takozvana šišana ili pravilna živa ograda, zahteva mnogo češću rezidbu, najmanje dva puta godišnje. Rezidbu počnite već u prvoj godini nakon sadnje. Ako je reč o zimzelenoj živoj ogradi, izjednačite različite strane. Budite mnogo stroži sa listopadnim grmljem - odsecite grane za otprilike jednu četvrtinu njihove visine, kako biste podstakli njihov rast. Sledećih godina uklonićete 20%-30% godišnjeg rasta. Zadovoljite se rastom od 5-10 centimetara godišnje sa svih strana, dok ne dostigne svoj konačni volumen.

vdf
Uredno orezana živa ograda daće posebnu lepotu vašem vrtu (foto: Pixabay/MabelAmber)

Živa ograda ne treba da bude ni preširoka ni preuska. Idealno bi bilo oblikovati njen profil, koji će biti jedva malo širi pri dnu nego u visini, jer će tako donje grane dobijati dovoljno svetlosti i manje je verovatno da će ogoleti. Živa ograda od grmlja, koja traži oblikovanje, orezuje se nakon prolećnog rasta, krajem maja ili početkom juna i krajem avgusta ili početkom septembra. Međutim, neke vrste koje rastu vrlo brzo zahevaju češću rezidbu, na svakih četiri do šest sedmica između maja i septembra. Ne orezujte živu ogradu pre navedenog roka. Ako je orezujete prerano, lišićete je zelenih i sivih nijansi mladih izdanaka. Ipak, nemojte ni prekasno - dajte ranama od rezidbe vremena da zarastu do zime.

Cvetni ukrasni grmovi

Cvetni grmovi zahtevaju godišnju rezidbu da bi se oslobodili uvelih cvetova. Kod stabala ili grmova koji cvetaju u proleće ili zimi, cvetni pupoljci smešteni su na izdancima koji su nastali prethodne godine, to jest - na starijim granama. Sačekajte kraj cvetanja da biste ih orezali. Ako to ne učinite, sigurno ćete ukloniti buduće cvetove, a to bi bila velika šteta. Grmovi koji cvetaju leti imaju cvetne pupoljke na mladim granama, koje su narasle u proleće. Rezidba koja se primenjuje pre buđenja vegetacije, u februaru ili martu, podstiče, dakle, rast mnogih mladih izdanaka i pospešuje obilno cvetanje. Takođe je moguće, u krajevima sa blagom klimom, orezati taj tip stabla ili cvetnog ukrasnog grma na početku zime, nakon cvetanja.


Tagovi

Živa ograda Oblikovanje Grmovi Rezidba


Autor

Bekir Dolić

Bekir Dolić

Bekir je diplomirani inženjer opšte poljoprivrede, radi na terenu BiH, zaljubljenik u voćarstvo i hortikulturu. Zanima se za autohtonu genetiku svih biljnih vrsta.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi