Ne, kopriva nije zabranjena u Evropskoj uniji. Evo šta je istina o njoj

Da li su uzgoj i prerada koprive kao i njeno korišćenje kao sastojka u prehrambenim proizvodima, zabranjeni u Evropskoj uniji?

Naime, društvenom mrežom Fejsbuk počele su da se šire informacije o zabrani koprive i nekih drugih biljnih vrsta u EU.

Facebook stranica Baltazar koja okuplja 76.000 pratilaca objavila je informaciju da je Hrvatska ulaskom u EU pristala da joj se zabrani upotreba koprive prema evropskim zakonima, ali da su zabranjene i druge biljke koje se smatraju prirodnim lekovima, a to su: bršljan, gavez, glog, hrast, imela, kantarion, medveđe grožđe, mlečika, orahov list, pelin, podbel, rastavić, rusa, sena, velerijana i mnoge druge.

U nastavku teksta navodi se da je "najveći greh koprive što je besplatna i svima dostupna, kao i da je jedna od najlekovitijih biljaka na svetu" što je preneo i hrvatski sajt epoha.com.hr.

“Evropska unija neumoljiva je prema narodnim mudrostima. Tako je Francuska zabranila ne samo uzgoj i preradu, nego i širenje znanja o koprivi putem javnih nastupa“, stoji u objavi portala.

Pravilnik o materijama koje se mogu dodavati hrani

Dodaju da su ulaskom u EU zemlje članice pristale da zabrane lekovito bilje. Poslali smo upite navedenom portalu i FB stranici tražeći izvore koji potkrjepljuju navedeno, ali odgovore nismo dobili. Članak na ovom sajtu je nakon toga izbrisan.

Međutim, na pitanje da li je istina da je kopriva zabranjena u EU, odgovor hrvatskog Ministarstvo zdravlja je sledeći:

“Nemamo informacije da je kopriva zabranjena ni u jednoj državi članici EU niti postoje inicijative da se navedena biljna vrsta zabrani na nivou EU kao sastojak hrane ili dodatak ishrani".

Ipak, tačno je da su neke biljke s navedenog popisa zabranjene. Pravilnikom o materijama koje se mogu dodavati hrani i koristiti u proizvodnji hrane i materijama čije je korišćenje u hrani zabranjeno ili ograničeno u susednoj Hrvatskoj, definisana  je njihova upotreba ili zabrana.

Spomenutim Pravilnikom koji datira iz 2013. godine, propisana su ograničenja biljaka u njihovim dozama i ponekad nisu preporučene za određene grupe bolesnika, a najčešće ni za trudnice, malu decu i dojilje iz razloga što nema dovoljno podataka o mogućem negativnom delovanju.

Nisu zabranjene za upotrebu u hrani i pićima, ali se kod njihove konzumacije preporučuje oprez.

I velika i mala kopriva dozvoljene su biljke 

Od nabrojanih vrsta dozvoljene su: beli i crveni glog (Crataegus), bela imela (Viscum album), medveđe grožđe (Arctostaphylos uva-ursi), rastavić (Equisetum arvense), sena (Cassia angustifolia), kao i valerijana (Valeriana officinalis).

Kod pripreme proizvoda od navedenog bilja proizvođač se mora pridržavati maksimalno dozvoljenog procenta pojedine biljke u hrani i/ili dodatku ishrani. Postoje naznake koliko dugo se smeju koristiti, kome se ne preporučuje i slično.

Kod gloga se, na primer, ne preporučuje uzimanje duže od četiri meseca u kontinuitetu, dok belu imelu ne bi trebale uzimati osobe obolele od tuberkuloze, trudnice, dojilje i deca.

Takođe, kod svih navedenih biljnih vrsta potrebna je pauza nakon uzastopnog korišćenja koje je trajalo određeno vreme (pauzu treba napraviti minimalno dve nedelje, a u nekim slučajevima i duže).

Kopriva – velika i mala (Urtica dioica i Urtica urens) dozvoljena je biljka, ali se i kod nje preporučuje oprez prilikom unosa. Ne preporučuje se korišćenje duže od četiri nedelje u kontinuitetu.

Osobe koje uzimaju lekove treba da se posavetuju sa lekarom, a trudnicama i dojiljama se ne preporučuje.

Kao i kopriva, i pelin je takođe dozvoljena biljka.

Kopriva i "širenje znanja" o njoj nisu zabranjeni u Francuskoj

Tvrdnje da je Francuska zabranila uzgoj i preradu koprive istraživao je i Fake News Tragač, portal posvećen borbi protiv dezinformacija koji je kontaktirao njihovo Ministarstvo poljoprivrede i hrane.

“U Francuskoj su dozvoljeni uzgoj koprive, proizvodnja ekstrakata i prodaja za biostimulaciju i fitosanitarne svrhe“, odgovor je Ministarstva na njihov upit.

Iz njihovog Pravilnika je takođe vidljivo da je kopriva dozvoljen sastojak dodataka ishrani u Francuskoj.

Portal Fake News Tragač navodi da nije prvi put da se to pitanje poteže, posebno kada je reč o deljenju recepata za đubrivo od koprive. Tako je tada Ministarstvo na upit senatora odgovorilo "da se zabrana ne odnosi na krajnje korisnike koji sami za sebe proizvode đubrivo od koprive i moguće ga je pripremati i koristiti, ali prema specifikacijama koje je odredilo Ministarstvo".

Na kraju možemo zaključiti da koprivu možemo brati i konzumirati, ali uz mere opreza.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor