Neobični svet začinskog i lekovitog bilja

U poslednjih nekoliko godina sve je popularnije gajenje začinskog i lekovitog bilja. Ono može da bude pravi porodični posao ili se može gajiti na malim prostorima, amaterskim baštama, kao ukras u dvorištima ili u saksijama i žardinjerama u malim stanovima.

Izbor začinskog i lekovitog bilja je veoma raznovrstan. Danas se ponuda sastoji od mnogih sorti koje se odlikuju raznim bojama listova i cvetova, različitom veličinom cele biljke i listova, kao i različitim mirisom. Ta raznovrsna ponuda može zadovoljiti svačije želje i potrebe. Amaterski baštovani, u skladu sa gastronomskim afinitetima, mogu formirati zbirku različitih sorti, dok gajenje začinskog i lekovitog bilja za tržište zahteva ozbiljne pripreme. Ukoliko se bilje gaji u zatvorenom prostoru ono zahteva više nege i dugotrajnije je (zaštićeno od vremenskih neprilika), dok su sorte gajene na otvorenom otpornije.

Proleće je doba godine kada je pravo vreme za setvu i sadnju začinskog i lekovitog bilja koje će oplemeniti naš prostor i pripremanje hrane. Potrebno je obezbediti rastresita, prozračna i propusna zemljišta, a najčešće se gaje: bosiljak, majčina dušica, timijan, žalfija, luk vlašac, korijander, peršun, mirođija, nana, origano, ruzmarin, santolina i druge.

Bosiljak - Ocimum basilicum

Gaji se plantažno, u baštama i posudama. To je jednogodišnja biljka, koja može da naraste 30-40 cm. Izuzetno je prijatnog, aromatičnog mirisa. Listovi su krupniji pri osnovi biljke. Boja, oblik i veličina su različiti u zavisnosti od sorte. Cveta malim belim ili rozikastim cvetovima. Za gajenje bosiljka dobro je znati da on ima smanjenu moć klijanja, te da će nam trebati nešto veća količina semena nego što planiramo da posadimo biljaka. U trenutku početka cvetanja potrebno ga je skratiti da bi se podstaklo grananje i formiranje novih mladih izdanaka. Sakupljene mlade grančice sa listovima se suše u hladovini, sitne i čuvaju u tamnim, dobro zatvorenim posudama. Ovako pripremljen bosiljak može se čuvati i do 3 godine.

Od sortimenata bosiljka kod nas se najčešće gaje: krupnolisni bosiljak, sitnolisni - grčki bosiljak i ljubičasti - tajlandski bosiljak. U svetu su selektirane mnoge sorte koje plene svojim izgledom i mirisom:

• Božićni bosiljak - odlikuje se zelenim listovima i ljubičastim cvetovima. Dodaje se kao začin salatama i pićima
• Serrata - sorta koja se odlikuje neobično velikim listovima poput salate
• Limunski bosiljak - ima lagani miris koji podseća na limun. Odličan je dodatak za salate, hladne čajeve i jela od ribe
• Cimet bosiljak - miriše na cimet i dodaje se u voćne salate
• Ararat bosiljak - ova sorta ima jak miris, slatkog je ukusa koji podseća na limun, anis i sladić. Savršen je dodatak za salate, paste, jela od paradajza, a poznate su i mnoge druge sorte.

Majčina dušica ili poljski timijan - Thymus serpyllum

Ovde je reč o livadskoj vrsti koju pronalazimo na suvim travnjacima, osunčanim brežuljcima, uz jarke i puteve. Biljka je visoka do 30 cm, sa uspravnom ili puzavom stabljikom. Listovi mogu biti sitni ili krupni. Cvetovi se nalaze na vrhovima stabljika i mogu biti crvenkasti ili ljubičasti. Cveta od sredine maja do sredine septembra. Postoji više vrsta majčine dušice koje se razlikuju po mirisu.

Timijan ili domaća majčina dušica - Thymus vulgaris

Vrsta koja se gaji u baštama. Sličan livadskoj majčinoj dušici. Često se nazivaju istim imenom majčina dušica ili timijan, otuda i zabuna u identifikaciji. Naraste do 50 cm visine a stabljika mu nije puzava, već raste uspravno. Cveta u periodu od maja do juna. Među majčinim dušicama ili timijanima (rod Thymus) postoje razne sorte. Kao začin mnogih mediteranskih jela koristi se obični timijan Thymus vulgaris, ali su popularne i sorte sa voćnim aromama. Limunasti timijan odlikuje se mirisom limuna i kod njega postoje dve sorte s listovima belih i bledožutih ivica i timijan sa ukusom kima, pinije, kokosa ili đumbira.

Žalfija ili kadulja - Salvia officinalis

Smatra se najlekovitijom biljkom. Postoje različite sorte: patuljasta saksijska žalfija, niska necvetajuća žalfija "Berggarten", patuljasta baštenska žalfija, sorta "Nazaret" koja miriše poput marcipana, ananas žalfija koja ima predivan voćni miris poput ananasa. Tu je i meksička žalfija Salvia microphyla od čijih listova se priprema aromatični čaj. Meksička žalfija je idealna biljka za saksije jer cveta od juna do oktobra, privlači pčele i bumbare.

Mirođija ili kopar - Anethum graveolens

Jednogodišnja biljka koja može da se seje sukcesivno da bi nam sveže lišće dugo bilo dostupno. Nezamenljiva je kod pripremanja jela od tikvica, kod kiseljenja krastavaca. Može da naraste u visinu čak do jedan metar. Postoje mnoge sorte mirođije koje se razlikuju po veličini, reckavosti i boji listova, te po krupnoći semena.

Santolina - Santolina

Santolina je mediteranska biljka koja se odlikuje aromom konzervisanih crnih maslina. Biljka je kompaktna i formira okrugli grm. Rod Santolina odlikuje se različitim vrstama i sortama. U kontinentalnom području santoline se gaje u saksijama u zatvorenom prostoru.

Luk vlašac - Allium schoenoprasum

Veoma zahvalna začinska biljka. Može se gajiti kao jednogodišnji, dvogodišnji ili višegodišnji luk. Uzgaja se u baštama, ali i u posudama. Upotrebljava se svež, a koriste se sveže odrezani listovi.

Ruzmarin - Rosmarinus officinalis

U kontinentalnom području ovo je omiljena saksijska biljka. Ruzmarin se koristi u gastronomiji, ali i kao lekovita biljka. Višegodišnja je biljka, prijatnog mirisa. Grančice ruzmarina se beru pre cvetanja. Nažalost, većina savremenih sorti još nije dostupna kod nas.

Foto:bigstockphotos.com;lzf