Od šume do stola: Hrana, lek i drvna vrednost u jednom stablu

Kesten, naročito divlji, čest je ukras parkova i drvoreda u gradovima. Stablo naraste i do 25 m te ima visoku i bujnu krošnju što je pogodno za duge gradske ulice tokom letnjih meseci kada stvara prigodnu hladovinu, a dugovečna su čak i više od 500 godina.

Rimljanima je bio omiljena hrana, a Grci su poznavali i negove lekovite osobine. Najviše je rasprostranjen u južnoj Evropi i Sredozemlju jer mu odgovara umerena klima zbog kasnijeg cvetanja i plodonošenja.

Na našem području prisutne su dve vrste kestena – pitomi (lat. Castanea sativa) te divlji (lat. Aesculus hippocastanum). Pitomi se koristi za ishranu, a divlji u medicinske svrhe i kao ukrasna biljka. Kod sadnje pitomog kestena važno je znati da ga treba saditi u paru jer stablo zna nekad da razvije samo cvetove jednog pola, a razumljivo, da bi došlo do oprašivanja potrebni su cvjetovi oba pola, muški i ženski. Kesten cveta kasno, pa je odlična ishrana za pčele u to doba.

Prirodni izvor zdravlja i energije

Radi se o izuzetno nutritivno bogatoj namirnici koja nudi brojne zdravstvene prednosti, od jačanja imuniteta do poboljšanja probave. Prirodni je izvor zdravlja i energije, nudi brojne prednosti, jer je bogat vitaminima naročito vitaminom C i B grupe, mineralima (kalijum, magnezijum, bakar, fosfor) i dijetalnim vlaknima, a pozitivno utiče na zdravlje srca, krvni pritisak, probavu, imunološki sistem i kosti.

Vlakna koje kesten sadrži pomažu u regulaciji šećera u krvi, dok visoka koncentracija antioksidansa štiti od hroničnih bolesti. Takođe, dobar su izvor energije i prikladni za bezglutensku ishranu.

Benefiti kestena:

• Bogatstvo vitaminima i mineralima - kesten je odličan izvor vitamina C, koji jača imunitet i pomaže u borbi protiv infekcija. Takođe, sadrži vitamine B kompleksa (B1, B2, B6, folat), koji su važni za metabolizam, proizvodnju energije i zdravlje mozga. Među mineralima se ističu kalijum, magnezijum, gvožđe i fosfor.
• Izvor antioksidansa - sadrži razne antioksidanse poput vitamina C, galne i elagične kiseline, koji pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima što smanjuje rizik od hroničnih bolesti poput srčanih bolesti, dijabetesa i karcinoma.
• Štiti srce i krvne sudove - bogat je kalijumom, magnezijumom i nezasićenim mastima koji pomažu u regulisanju krvnog pritiska, smanjuju upale i poboljšavaju zdravlje kardiovaskularnog sistema.
• Pomaže u kontroli šećera u krvi - vlakna u kestenu usporavaju apsorpciju šećera, što sprečava nagli rast šećera u krvi, čineći ga pogodnim za dijabetičare.
• Poboljšava rad mozga - vitamini B grupe, poput tiamina, B6, riboflavina i folata, esencijalni su za zdravlje mozga, kognitivne sposobnosti i nervni sistem.
• Pogodan za bezglutensku ishranu - kesten prirodno ne sadrži gluten i stoga je izvrsna namirnica za osobe s intolerancijom na gluten ili celijakijom.
• Dobar za probavu - visok sadržaj vlakana u kestenu pomaže održavanju zdravlja creva, podstiče redovnu probavu i doprinosi osećaju sitosti, što može pomoći pri regulaciji telesne težine.
• Jača kosti - kesten sadrži minerale kao što su bakar i magnezijum, koji su ključni za jačanje kostiju i poboljšanje gustine kostiju.
• Deluje protiv anemije - zbog visokog udela gvožđa, koristan je u dijetoterapiji anemije uzrokovane nedostatkom gvožđa.

Pečeni kesten sadrži više vitamina, dok kuvani sadrži veću količinu minerala. Za razliku od nekih drugih orašastih plodova, relativno je niskokaloričan i ima manje masti, ali je bogatiji skrobom.

Stablo ima višestruku primenu

Osim iskoristlivosti ploda i stablo ima višestruku primenu. Deblo kestena je umerene tvrdoće, sadrži 10 odsto tanina. Od njega se izrađuju muzički instrumenti, ukrasni predmeti, te nameštaj, drvna građa, a naravno, može poslužiti i za ogrev.

Listovi se koriste kao čaj, sadrže čak 95 odsto tanina, razne esencijalne smole, te vitamin K koji je izuzetan kod zaustavljanja krvarenja jer sužava krvne sudove. U kombinaciji sa majčinom dušicom pomaže kod problema disajnih puteva, čisti organizam, kod bolova u leđima, dijareje itd.

Leči tako što se nosi u džepovima?

Poznata je medonosna biljka. Med od kestena je takođe, veoma hranljiv i lekovit. Leči gastritis i probavne smetnje, štiti jetru, poboljšava cirkulaciju i drugo.

Plodovi divljeg kestena nisu jestivi, ali se koriste u narodnoj medicini, kao i ostali delovi ove biljke koji su lekoviti, pa se koriste najčešće u lečenju problema s venama i reumom. Od plodova se pripremaju tinkture za proširene vene, za probleme sa cirkulacijom, bolove u kostima, zglobovima, leđima. Takođe, od cvetova se spravljaju tinkture za lečenje reumatskih oboljenja, gihta i artritisa.

Iako pripada grupi orašastih plodova, od svojih rođaka (oraha, badema i lešnika) se razlikuje nižim procentom masti i visokim procentom skroba, te jedini sadrži vitamin C. Odlikuje se posebnom teksturom i slatkim, blagim ukusom.

Gastronomska primena doseže mnogo dalje od prostog uživanja u kuvanim ili pečenim kestenima. Širok je dijapazon jela pripremljenih od ove voćne vrste i prostire se od gustih supa, preko glavnih jela do deserata i pečenih poslastica. Pripremaju se njoke, pirei i umaci. Neretko se dodaje i salatama te jelima od testenine. Osim uživanja uz šlag, pire od kuvanih kestena svoju primenu nalazi i kao punjenje za razna testa. Upotrebljava se i u pripremi umaka koji se poslužuju uz divljač. Pečeni se mogu osušiti i samleti u brašno koje daje bogatu i ukusnu koru pri pripremi kolača i pita.