Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Pogled u prošlost
  • 22.10.2023. 13:30

Leči tako što se nosi u džepovima?

Prema verovanju, ako kesten procveta u jesen, to jest, ako ga "prevare" lepi dani u oktobru, svojim atraktivnim crvenim i belim cvetovima, sluti na blagu zimu.

Foto: Depositphoto/PantherMediaSeller
  • 5.151
  • 275
  • 0

Elegantno i snažno drvo kestena, nekad visoko do 25 metara, brzorastuće i otporno, vodi poreklo iz Male Azije, ali, još u pradavna vremena se raširilo po celoj severnoj hemisferi. Postoje podvrste, evropska, američka, japanska i kineska, koje se razlikuju po izgledu. Navodno je vojska Aleksandra Makedonskog, kud god se kretala radi ratovanja, sadila kesten, a isto je radila i rimska vojska prilikom svojih pohoda na severne zemlje.

Evropski, "odomaćeni" kesten igrao je važnu ulogu u životu prvih poljoprivrednika naročito u krajevima gde nije uspevalo dovoljno žitarica. Tamo se od ploda pitomog kestena, koji sadrži visoku koncentraciju skroba, mlelo brašno, za hleb i kolače, koje je vekovima korišćeno u planinskim delovima Mediterana gde još postoje hektari kestenove šume. Ovo brašno sad može da se nađe u prodavnicama zdrave hrane, ali, u Srbiji ne postoji navika redovne ishrane kestenom. Ponekad zimi, "želje radi", jedu se pečeni plodovi, a u novije vreme i kesten pire, naročito u vreme posta.

Ukrasno drvo pre korisnog

Pečenica punjena kestenom, kakva se viđa u filmovima, nije se "primila" kod ovdašnjeg stanovništva koje je ostalo verno tradicionalnim receptima za pripremu mesa. Poljoprivrednici u Srbiji ne gaje kesten radi brašna i uopšte radi hrane, ali sade i gaje kesten kao ukrasno drvo.

U Vojvodini još od vremena carice Marije Terezije putevi između naseljenih mesta oivičavani su sadnicama kestena, koje su postale veliko drveće i štitile put i sve na njemu od snažnih udara vetra i u zimu od vejavice. 

U Vojvodini su putevi između naseljenih mesta oivičavani sadnicama kestena (Foto: Gordana Nastić)

U narodnoj medicini ovom drvetu pripisuju se moćna svojstva. Da ne bude zabune: pitomi kesten se jede, a divlji kesten služi kao lek i nikako nije za jelo, jer je plod otrovan za ljude. Kora, cvet, plod česti su sastojci tinktura za bolesti vena i kapilara.

U savremenoj medicini kesten se nalazi u mnogim preparatima za bolne i umorne noge, šamponima za kosu i sredstvima protiv raznih iritacija kože. U narodnoj, pripisivano mu je svojstvo da leči dijareju, groznicu, različite kožne bolesti i estetske probleme.

Divlji kesten lečio i konje

Poljoprivrednici su koristili plod divljeg kestena za lečenje konja - i pomagao je. Srbi seljaci duboko veruju da je divlji kesten ("ludi" ili "konjski" kesten) lek za bolove u zglobovima i leđima, ali ne kao oblog ili sastojak lekovite masti, nego leči tako što se nosi u džepovima! U kaputima i ostalim delovima odeće starijih poljoprivrednika često može da se nađe jedan ili dva kestena, "leka radi" ili "zlu ne trebalo". Nema nikakvog osnova za ovakvo verovanje, međutim, ono je živo i danas, tek koliko da se prošlost ne zaboravi.

Divlji kesten - vrlo koristan, sada uzmite semenke

Žene u poljoprivrednim domaćinstvima probile bi jakom iglom plod kestena na tri mesta i stavile ga u ormare sa odećom: gorki adstringentski sastojci uspešno teraju moljce, a nikakvog mirisa nema.

Divlji kesten služio je u retkim slučajevima i za odbranu, jer, kad se ispali iz praćke, dejstvuje potpuno isto kao kamen. Prema verovanju, ako kesten procveta u jesen, to jest, ako ga "prevare" lepi dani u oktobru, svojim atraktivnim crvenim i belim cvetovima, sluti na blagu zimu. Ako, naprotiv, kestenu lišće opadne ranije nego ostalom drveću, zima će biti jaka. 


Tagovi

Drvo kestena Kestenove šume Brašno od kestena Ukrasno drvo Kesten kao lek Divlji kesten


Autorka

Gordana Perunović Fijat

Više [+]

Diplomirana pravnica, novinarka, autorka tri romana i pesnikinja u ilegali. Sarađivala je sa redakcijama glasila Republika, Helsinška povelja i sa većim brojem portala. Posebno interesovanje pokazuje za život žena na selu. Vodi rubriku "Kikindski nostalgični život" za "Kikindske".

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Cvetna pijaca održava se danas (5.4.) i sutra (6.4.) na platou ispred "Spens"-a u Novom Sadu. Svakog idućeg petka i subote tokom aprila ovde ćete moći da pronađete cveće, sadnice, med, opremu za hortikulturu.