• Sremuš
  • 18.03.2018. 17:00

Oprezno sa branjem sremuša!

Pri branju sremuša treba biti više nego oprezan, pa ako niste sigurni, bolje je da povedete nekoga ko se zaista razume u samoniklo bilje, nego da pogrešite.

Foto: Pixabay /LoggaWiggler
  • 3.680
  • 148
  • 0

Sremuš, medveđi luk, zimski beli luk, divlji luk, šumski luk, samo su neki od naziva za samoniklu jestivu biljku latinskog naziva Allium ursinum. Naziv medveđi luk dobio je po tome što u rano proleće medvedi nakon buđenja iz zimskog sna rado jedu lukovice ove biljke, koje iskopaju iz zemlje. Ona im daje potrebne nutrijente da brzo povrate snagu. Možete onda misliti kakve dobrobiti ima za ljudski organizam. 

Raste u šumskim područjima

Sremuš je biljka srodna sa crvenim i belim lukom, a njen ukus i miris podsećaju na beli luk. Raste u šumama širom Evrope i u pojedinim delovima Azije. U našim krajevima raste kako u nizijama,, tako i u planinskom području. Stanište su često bukove šume, a voli zasenčeno  i vlažno zemljište. Iako su svi delovi biljke jestivi - od lukovica do zelenih plodova, najukusniji su posve mladi listovi, koje bi trebalo ubrati pre izbijanja cvetne stapke. Prema arehološkim nalazima, biljka se koristi oko 5.000 godina (Wikipedia). 

Jastrebac - planina divljeg luka

Medveđi luk naraste do visine između 20 i 40 centimetara. Listovi su eliptični, duguljasti i šiljasti, a pri bazi lista sužavaju se u peteljku dužine 5-20 mm (ali nisu samo eliptični). Cvet ima oblik poput štita. Stabljika je trobridna ili na preseku trouglasta (to varira, može biti i okrugla). Seme je crne boje, okruglo. Lukovice su male i izduženog oblika. Sremuš u nizijama cvete od kraja marta do maja, a u planiniskim predelima do juna. Nakon što semenke sazru, nadzemni deo biljke odumire. 

Ni slučajno ga nemojte zameniti sa mrazovcem, đurđevkom ili čemerikom

Pri branju sremuša treba biti više nego oprezan, pa ako niste sigurni, bolje je da povedete nekoga ko se zaista razume u samoniklo bilje, nego da pogrešite pri branju. Naime, list sremuša je vrlo sličan listovima biljaka mrazovac, đurđevak, čemerika i kozlac, koje su toliko otrovne, da konzumiranje nekih od njih može biti kobno toliko da uzrokuje smrt. Međutim, samo sremuš ima miris na luk. 

Sremuš raste u grupi i često prekriva velike šumske površine (Foto: Pixabay/Hans)

Mrazovac ima tamnije i deblje listove, koji su povezani u krug, dok sremuš ima svetlije zelene (što varira od faze rasta), mekše listove, a svaki list je zaseban, te ima malu stapku. Mrazovac raste na livadama, travnjacima, šikarama, vinogradima, voćnjacima, svetlim šumama, ima gomolj sa smeđim omotom; listovi su prizemni, uski linealni i uvijenih rubova sa svetlijom žilom u sredini lista.

Kod đurđevka svaki list raste zasebno, a čak i dok su listovi slabije razvijeni, uz njih se vide i mali pupoljci budućih cvetića. Ne raste toliko u grupi, poput sremuša, te ima kožnatije listove. Đurđevak rastu pojedinačno i u manjim grupama u šumama, šikarama i na rubovima šuma (senovit položaj najčešće), ima debeli horizontalni rizom, člankovit i beličaste boje. Listovi su zeleni, duguljasto eliptični i ušiljeni na dugoj peteljci.

Čemerike rastu uglavno na rubovima šuma, vlažnim livadama (nekoliko biljaka zajedno ili pojedinačno). Imaju mesnati rizom, a ne lukovicu. Listovi su jajasti, široko eliptični, uzdužno naborani sa paralelnim žilama.

Bogatiji C vitaminom 14 puta više nego limun

Sremuš je bogat vitaminima A, B1, B2, niacinom, folnom kiselinom i vitaminom C, kog ima 14 puta više nego limun. Osim toga, sadrži i makroelemente sumpor i magnezijum, kao i mikroelemente mangan i gvožđe. Odlično je sredstvo za čišćenje organizma, kao i protiv prolećnog umora. Uz sebe veže otrove i masnoće iz krvi, krvnih žila, creva i želuca, te ih izbacuje iz organizma. Snižava krvni pritisak i čisti jetru od toksina. 

Medveđi luk možete koristiti kao što biste koristili mladi beli ili crveni luk. Najzdravije ga je jesti sveže pripremljenog za salatu, a ako vam je prežestoko da ga jedete samog, pomešajte ga sa zelenom ili kupus salatom. Možete ga dodati i u čorbe, soseve, pesto, ali pri dužem kuvanju gubi ukus i miris. Možete ga koristiti i kao začin pri izradi namaza sa sirom. Sušenjem i zamrzavanjem gubi svoja lekovita svojstva, ali ga možete konzervirati u ulju ili napraviti aromatizovau so. Lukovice i neotvoreni cvetovi se mogu kiseliti. Lukovice se mogu čuvati kao i klasični luk oko 6 meseci na hladnom i suvom mestu.

Posadite ga u bašti, na zasenjenom mestu

Medveđi luk možete uzgajati i u vlastitoj bašti. Voli zasenjena, vlažna područja, odnosno "šumske uslove". Nekoliko je načina kako ga možete razmnožiti. U proleće možete presaditi busene sremuša koje ste iskopali u šumi. Možete pričekati da mu sazre seme, prikupiti ga i posiejati, ali pre toga ga morate stratifikovati. U ovom slučaju će vam trebati duže vremena da naraste do količine koju možete brati. Same lukovice možete iskopati u jesen i posaditi u baštu. U svrhu toga obeležite mesto u šumi na kojem ste ranije pronašli sremuš. 


Tagovi

Sremuš Medveđi luk Zimski luk Samoniklo bilje Uzgajanje sremuša Uzgajanje medveđeg luka Mrazovac Đurđevak


Autorka

Maja Celing Celić

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi