• Ruža zdrava hrana i prijatelj vrta
  • 08.12.2016. 18:00

Organska ruža kao hrana

Ruža se od davnina koristi u ishrani. Razlog za to je njeno izuzetno bogatstvo vitaminom C. Šipak ruže koristi se za pripremu čajeva i pripravaka za jačanje imuniteta. Znamo da su još naše bake kuvale džem od šipka i da je ta hrana bila bio obavezna u špajzevima od pamtiveka.

Foto: bigstockphoto.com/dadalia
  • 1.230
  • 273
  • 0

U Bio-bašti, cveće je veoma bitno kao deo principa očuvanja prirode, kaže dr Zorana Srećkov. Ona je jedna od članova Udruženja građana "Luka znanja" koja je nedavno na tribini o Bio-bašti imala prezentaciju na temu Ruža kao hrana.

Ruža u ishrani ljudi

Ruža se od davnina koristi u ishrani. Razlog za to je njeno izuzetno bogatstvo vitaminom C. Šipak ruže koristi se za pripremu čajeva i pripravaka za jačanje imuniteta. Znamo da su još naše bake kuvale džem od šipka i da je ta hrana bila obavezna u špajzima od pamtiveka. Osim šipka koriste se i latice ruže za proizvodnju različitih napitaka, likera, ružine vodice, čajeva i soka od ruže. Ti napici su takođe deo starih recepata koji se sve više zaboravljaju. Ruža kao hrana koristi se u mnogim zemljama sveta, ali i tamo sve manje, objašnjava Zorana Srećkov. Podseća i na čuvenu "Švedsku supu" od ruže koja se koristila kao slatki voćni desert, ali je nekada bila mnogo češće na trpezi nego danas.

U bio-baštama ruža se malo gaji za ishranu, uprkos njenoj korisnosti. Razlog za to je što je uobičajeno da mnogi ljudi u prirodi sakupe šipak ili divlju ružu (Rosa canina) i od toga prave džemove i druge proizvode. Ljudi nemaju naviku da ružu za ishranu gaje u svojoj bio-bašti, objašnjava Zorana Srećkov. Međutim ona podseća da gajenje ruže nije komplikovano, a donosi mnoge benefite.

Sorte ruža za bio-bašte

Za prikupljanje šipka uglavnom se koriste sorte divlje ruža. Za preradu u proizvode od latica, koriste se mirisne sorte ruže s puno latica u cvetu. Latice takvih sorti su intenzivnih boja i daju proizvodu atraktivan izgled. U organskoj proizvodnji koriste se sorte koje su otporne na bolesti, a uglavnom imaju ulogu preventivnih mera za zaštitu od štetnih organizama. Neke od takvih sorti, koje se za proizvodnju u bio-bašti mogu koristiti i kod nas kupiti je Vilijam Šekspir, Edit Pjaf, Santana, Glorijana. Ove sorte nisu zahtevne za gajenje ako se pridržavamo svih mera koje inače važe za organsku proizvodnju. Nakon izbora sorte, biramo teren za sadnju. Ruže vole sunce, a neophodno je da bi cvetale budu izložene sunčevoj svetlosti minimalno sedam do osam časova. Zato je najbolje da za sadnju ovih ruža biramo južni položaj terena, koji je ravan ili blago nagnut.

Zahtevi gajenja ruža

Zemljište za sadnju ruža treba da je plodno i dobro drenirano. Sadnja ruže u bio-bašti može biti kao i u konvencionalnoj proizvodnji, jesenja ili prolećna, s tim da se u bio-bašti ruža sadi na veće rastojanje zbog bolje aeracije. Obavezno se prilikom sadnje koriste organska đubriva, stajnjak ili kompost. Tokom sezone obavlja se prihrana pripravcima od koprive da bi se povećala otpornost ruže. U bio-bašti ruže treba gajiti s biljkama prijateljima, koji je štite od bolesti, pomažu joj da bolje napreduje i ima mirisnije cvetove. Tako beli luk, ako se gaji uz ruže, ima fungicidno i repelentno dejstvo, a i pojačava njen miris. Nešto što nećemo videti često u ružičnjaku, a dobro je za odbranu od bolesti, je paradajz. On čuva ruže od crne pegavosti, Marsonnina rosae.

Uz ruže i biljke prijatelji

Dobro je uz ružu u organskoj bio-bašti koristiti i standardne biljke prijatelje, kadificu, neven, koprivu i dragoljub koje imaju repelentno dejstvo, a privlače korisne insekte. Ruža voli puno vode, ali se kod zalivanja vodi računa da se ono sprovodi u zoni korena, a ne preko lista. Nega je takođe bitna, pa se savetuje redovno odstranjivanje bolesnih grana i cvetova. Koristan je i malč, može se koristiti i živi malč, ali se vodi račina da on visinom ne konkuriše ruži i da je ne nadvisuje. Ruže imaju i pozitivan uticaj u bio-bašti. Zorana Srećkov savetuju da se one postavljaju kao zaštitni pojas za privlačenje korisnih insekata polinatora. Bez dobrog oprašivanja u bio-bašti nema ni dovoljno plodova, zaključuje Zorana Srećkov.

Foto: bigstockphoto.com/dadalia


Tagovi

Organska poljoprivreda Ruža Bio bašta Cveće za ishranu Hortikultura Biljke prijatelji


Autor

Stevan Davidović - Zeremski

Stevan Davidović Zeremski, Novi Sad

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Posebno mesto u našoj organskoj bašti zauzima veoma stara i retka sorta graška u mahuni. #mojepovrće... Pročitaj celu belešku »