I vi možete svojim vrtom pomoći bioraznolikosti, ako pripazite koje cvetnice ćete posaditi. Ipak, budite oprezni, jer postoje kultivari koji ne privlače oprašivače nego samo poglede.
Urbani vrtovi nisu samo spas vlasnicima od gradske vreve, oni su i mesto gde dolaze oprašivači i važan su deo gradske bioraznolikosti. Kad se na putovanju oduševimo nekom biljkom ili ugledamo neki novitet u rasadniku, često je poželimo i u svom vrtu. Ipak, uz to što nije svaka biljka za svako mesto, nije ni za svakog oprašivača.
I u ukrasnim gradskim vrtovima, pa bili oni na malim balkonima, ističe vrtlar Kruno Pekas, treba razmišljati o tome koje ćemo insekte privući. Čak i mravi koje neretko pokušavamo da uklonimo iz vrta jer donose vaši, imaju ulogu oprašivača i važni su za bioraznolikost.
"Recimo, u Istri se često sadi Formium, jedna vrsta ukrasne visoke trave poreklom sa Novog Zelanda koja u savršenim uslovima čak i kod nas procveta", priča nam Kruno i ističe da, s obzirom na to da nije domaća vrsta i cvet joj nije prilagođen našim oprašivačima, ne dolazi do oprašivanja i ona nikad neće proizvesti seme. Dodaje kako je potrebna ptica kolibri da bi je oprašila.
Nismo mi jedini koji strane biljke želimo da vidimo u svojim vrtovima. Vučika, Lupinus Polyphyllus, inače cveće iz Severne Amerike, odavno se proširila Evropom. Toliko da u Švedskoj, na primer, postoji dan borbe protiv Lupinusa. Iako se koristi za zelenišno đubrivo jer hrani zemlju azotom, tamo gde se ova trajnica zasadi, smanjuje se broj domaćih biljaka, a time i oprašivača. Zato je uvek dobro čak i u malim vrtovima saditi cveće koje je ili autohtono ili se dobro prilagodilo našim uslovima i oprašivačima.
Vrtlar Kruno ističe kako su mnoge biljne vrste zavisne od tačno određenih polinatora. Ako njih uništimo, uništili smo izvor hrane tim insektima i prekidamo važan biološki lanac. Tako navodi primer bršljanove svilene pčele (Colletes hederae) specijalizovane za oprašivanje cveta bršljana. Upravo ova puzavica retko dobije priliku za cvetanje jer ga često orezujemo i uklanjamo sa stabala i zidova.
"Mnogi noćni leptiri zavisni su od točno određenog cveća koje kasno popodne ili čak noću cveta i tek tada posebno miriše i proizvodi nektar koji privlači oprašivače poput belog pucavca ili noćurka", ističe još jedan primer Kruno.
Problem je najčešće, kaže, u uzgojnim sortama, kultivarima koji su česti u privatnim i javnim vrtovima. Uzgajivači su uspeli da uzgoje takve kultivare koji su predivni, ali oprašivačima malo iskoristivi ili čak potpuno beskorisni. Najčešće je u pitanju sezonsko, jednogodišnje cveće.
"Kod nekih je cvet tako građen da pčele ne mogu uopšte da dođu do polena i nektara. Najbolji primjer za to su sorte punog cveta kao sto su neke ruže ili dalije. Često je tu reč o sortama koje su tako izmanipulisali da im, umesto prašnika rastu dodatne latice", ističe, dodajući da su im prašnike genetski odstranili i zamenili ih sa još vise latica.
"Meni je to grozno saznanje."
U svom poslu u baštenskom centru često se susreće sa biljkama čija lepota, nažalost, ne znači i privlačenje oprašivača.
Neki kultivari vrijeska, na primer, koji će ubrzo doći u baštenske centre za jesenju sadnju, zapravo nikad neće procvetati jer je izmenjena tako da se pupoljak nikad ne otvori. Takve biljke ne služe pčelama, kaže Kruno i spominje:
"Neke druge pak imaju cvetove čak potpuno sterilne kao što je forzicija, neke pelargonije i slično. I vrlo popularno i čak omiljeno sezonsko cveće kao što su novozelanska vodenika i krupnocvetna maćuhica takođe su poznate kao vrste na kojima pčele samo gube vreme i energiju."
Umesto pelargonija koje ne privlače oprašivače, posadite verbenu, umesto punih dalija birajte one otvorenog cveta, kao i ruže čija sadnja uskoro počinje. Posadite šafrane, narcise, pakujce, anemone, zvezdane, nevene, suncokrete, zumbule, presličice, zečje uši, vrbice, kukureke, lobelije, začinsko bilje, spisku nema kraja. Ako niste sigurni uvek možete malo proučiti pre kupovine, a i postoje oznake poput bee friendly simbola pri kupovini u baštenskim centrima.
Tagovi
Autorka
