Pravila igre u sakupljanju lekovitog bilja

Do kraja osamdesetih godina prošlog veka, Srbija je posedovala mrežu sakupljača i prerađivača lekovitog bilja. Ona je devastirana tokom devedesetih, a to se nastavilo i kasnije.

U krajevima u kojima su postojali centri za otkup lekovitog bilja, ostalo je malo edukovanih berača, koji su svojevremeno prolazili obuke i praktični rad naših relevantnih stručnjaka. Procena je da se danas u Srbiji sakupljanjem lekovitog bilja, bavi oko 4.000 domaćinstava, ili oko 12.000 ljudi. Činjenica je i da u mnogim regionima naše zemlje prirodne mogućnosti za sakupljanje bilja nisu u potpunosti iskorišćene.

Gde se bilje sakuplja?

Najviše bilja se sakuplja na jugoistoku, a u poslednje vreme i na istoku, u opštinama Sokobanja, Svrljig, Surdulica, Bosilegrad, Dimitrovgrad, Aleksinac, Niš, Gadžin Han, Prokuplje, Kruševa. Praksa sakupljanja se obavlja i u regionima kao što su podjastrebački i podkopaonički kraj, gde se tradicionalno gaji i sakuplja jagodičasto voće, otkupljuju se i lekovite voćne vrste, naročito borovnica, ali i zova i druge.

Koje bilje se sakuplja?

Najveća potražnja je za hajdučkom travom, kantarionom, koprivom, majčinom dušicom, rastavićem. Osim njih, u najtraženije samonikle lekovite biljke ubrajaju se krušina, breza, zečji trn, podbel, kičica, beli slez, matičnjak, jagorčevina, beli glog, lincura, kleka, lipa, vranilovka, vresak, zova, medveđe grožđe, sremuš, divlja ruža ili šipurak.

Neke lekovite biljne vrste, poput lincure, rosulje, iđirota, gorocveta u Srbiji su postale retke i ugrožene, pa su strogo zaštićene i ne smeju se sakupljati niti otkupljivati, ili na bilo koji način uništavati ili ugrožavati.

Aktivna sezona branja počinje u aprilu i traje do oktobra (novembra). Tokom letnje sezone sakupljač može da zaradi 20 do 50 evra dnevno. Sama zarada najviše zavisi od voljnosti, spretnosti i iskustva samog sakupljača.

Ko može da se bavi sakupljanjem biljaka?

Ovaj posao može da bude dodatani izbvor prihoda, ali je potrebno znanje. Ono se stiče kroz teorijsku i praktičnu obuku.

"Te obuke obavljaju se periodično i omogućavaju sticanje znanja o poznavanju vrsta, načina i postupaka sakupljanja, kalendaru branja, sušenja, pakovanja, parametara kvaliteta, direktiva i postupaka. Organizuju ih preduzeća i udruženja čija je delatnost oblast lekovitog bilja i sa kojima sakupljač potpisuje ugovor o isporuci bilja. Pre upoznavanja polaznika sa stručnim delom obuka, sakupljače je potrebno edukovati u vezi smernica o higijeni prehrambenih proizvoda i osoblja". kaže dr Vladimir Filipović, istraživač Instituta za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić".

Praktična obuka na terenu

Poštovanje smernica i zakona

Dodaje da je veoma važno biljku dobro poznavati, kako je ne bismo zamenili sa nekom koja nije lekovita. Potrebno je pridržavati se smernica Dobre poljoprivredne i sakupljačke prakse lekovitog i aromatičnog bilja (GACP) i svih zakonom propisanih procedura.

"Biljke se ne sakupljaju vlažne od kiše, a ni rano ujutro, jer su tada vlažne od rose, što može negativno uticati na kvalitet. Najbolje vreme za sakupljanje je kasno pre podne. Sakupljaju se samo čiste i zdrave biljke", objašnjava Filipović.

Treba obratiti pažnju da se lekovito bilje ne sakuplja u blizini tranzitnih saobraćajnica, pruge, deponija (naročito na onim gde ima mnogo ambalaže hemijskih proizvoda), štala, kao i na mestima gde ima puno životinja.

Kada se obavlja sakupljanje?

Sakupljanje se obavlja onda kada biljka, ili biljni deo koji se koristi, sadrži najviše sastojaka odgovornih za lekovita svojstva. U doba cvetanja, biljka ima najviše lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima, a na kraju vegetacije u podzemnim organima, plodovima, semenu i kori.

"Zbog toga se cvet obično bere čim počne da se otvara, list kad biljka počne da cveta, to jest kada je potpuno razvijen, najkrupniji i najsočniji, a lisni pupoljak neotvoren, u rano proleće. Pod nazivom herba obično se smatra 25 do 30 centimetara vršnih delova biljke u cvetu, a sakuplja se na početku cvetanja ili kada su biljke u punom cvetu. Plodovi se beru pre nego što potpuno sazru ili zreli (plodovi štitarki), a neki se, kao šipak, beru nedozreli. Seme mora da bude potpuno zrelo, dok se kora zaseca nožem i guli sa mladih grana i stabala, pre cvetanja biljke, u rano proleće, ređe u kasnu jesen, kad opadne lišće. Podzemni organi - koren, rizom ili krtola, vade se obično u kasnu jesen ili rano proleće", savetuje Filipović.

Voditi računa o populaciji!

U zavisnosti od delova biljke koji se sakupljaju, potrebno je ostaviti određen broj jedinki na staništu, kako ne bi došlo do nestanka populacije.

"Ako se sakupljaju podzemni organi (koren, rizom, krtola ili lukovica), 80 odsto biljne populacije treba ostaviti netaknuto. Prilikom sakupljanja listova, 70 odsto listova biljke treba da ostane, a u slučaju cvetova - tri​deset​ odsto cvetova svake biljke i 30 odsto biljne populacije. Ako se sakuplja seme, potrebno je ostaviti 30 odsto za regeneraciju", kaže Filipović.

U toku ​sakupljanja​ smeju se sakupljati samo odrasle biljke.​ Potrebno je poštovati vreme branja, koje se može naći u biljnim kalendarima. Posebno su istaknute metode koje ne smeju da se primenjuju.

"Metode berbe koje su zabranjene uključuju udaranje biljaka štapovima, kidanje i čupanje, sečenje grana prilikom sakupljanja ploda, cveta ili lista i nanošenje drugih šteta zaštićenoj vrsti i njenom staništu, korišćenje mehaničkih sredstava koja oštećuju ili uništavaju vegetativne organe, na primer, upotrebom češljeva prilikom branja borovnica", navodi Vladimir Filipović.

Od sakupljanja do prerade

Da bi neko bio sakupljač bilja, mora da dobije odgovarajuću potvrdu od organizacije ili pravnog lica koje se bavi sakupljanjem. Ona se dobija na osnovu obuke i proverenog znanja.

"Ova potvrda važi za jednu sakupljačku sezonu. Sakupljač je mora imati sa sobom u vreme sakupljanja i dužan je da je pokaže ovlašćenom licu. Na njoj se nalazi njegovo ime i broj dozvole za datu godinu. Potvrdu može da izda samo preduzeće koje je od resornog ministarstva pribavilo dozvolu za sakupljanje i korišćenje u komercijalne svrhe. Vlasnik dozvole, koja je neprenosiva, dužan je da vodi evidenciju o sakupljenim i otkupljenim količinama zaštićenih vrsta, području i periodu sakupljanja, otkupnim stanicama i odgovornom licu koje obavlja otkup", objašnjava Filipovič.

Dodaje da je važno je da se i sakupljači i osoblje u preradi zaštite od kontakta sa otrovnim ili potencijalno alergenim biljnim materijalom, nošenjem adekvatne zaštitne odeće. Prilikom transporta do mesta sušenja, sirovine se ne smeju gnječiti, a ni vlažiti. Sakupljena sirovina se transportuje u platnenim ili papirnim vrećama i džakovima.

Konkurs za izdavanje dozvola možete da potražite ovde. Rok za prijavu je 31. novembar.

Kakvi su prihodi od ovog posla?

Jedan od problema u sakupljanju samoniklog bilja su neadekvatne i nesigurne zarade mnogih berača, ali i veletrgovaca, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu, kaže Filipović:

"Zarada i održivost na tržištu zavisi od brojnih činilaca, poput održavanja konstantne ponude proizvoda visokog kvaliteta, nepovoljnih agroekoloških uslova za sakupljanje i gajenje, zasićenje određenom sirovinom i proizvodom i smanjenje ulazne i izlazne cene, velike oscilacije u ponudi i potražnji određenih sirovina",

Većina preduzeća koje se bave delatnošću sakupljanja i proizvodnje lekovitog bilja poseduje različite vrste sertifikata (grupa ISO standarda, HACCP; organic i tako dalje) na proizvodima, koje izvoze na zahtevna tržišta Evropske unije i Severne Amerike. Da bi opstala kontinuirano se prilagođavaju potrebama i zahtevima tržišta, investiranjem u istraživanja i razvoj, uvođenjem inovacija u sve segmente proizvodnje.

U okviru Evropske unije za naše izvoznike, Nemačka je i dalje najvažniji uvoznik, za njom sledi Francuska, dok je na trećem mestu Italija. Najviše se izvozi osušeno bilje u vidu čajeva i čajnih mešavina, a manje se izvoze određeni poluproizvodi, kao što su alkoholni ekstrakti i etarska ulja.

Poželjno formiranje udruženja sakupljača

Prema Filipovićevim rečima, ukoliko je moguće, poželjno je formiranje udruženja sakupljača, ili nekog sličnog vida udruživanja, poput neformalnih grupa kako bi se, u začetku, jačala delatnost. Kako se pokazalo u praksi, udruživanjem se od starta stiču povoljni uslovi za boljim bavljenjem ovom delatnošću, a povećavaju se i šanse da takve grupe prerastu u preduzeća ili zadruge.

Time se stvaraju uslovi i za obezbeđenje potrebnih količina i kvaliteta sirovina i proizvoda, obostrano prihvatljivih cena i na kraju bržeg prepoznavanja i razvoja brenda.

Foto: Harry Rose / Flickr