• Poljski rastavić
  • 23.05.2017. 16:15

Preslica - idealna za zdravlje ljudi i biljaka

Preslica ili poljski rastavić se od davnina koristi u narodnoj medicini, ali se od ove biljke pravi odličan preparat za zaštitu bijaka.

Foto: ArgenLant / Bigstock
  • 10.330
  • 70
  • 0

Preslica Equisetum arvense poznata je i pod nazivima poljski rastavić ili konjski rep. Raste na vlažnim staništima, kraj puteva, pored šuma, na livadama, pašnjacima, oranicama, voćnjacima, pored železničkih pruga, na neobrađenom zemljištu.

Raste svuda gde je zemljište dovoljno vlažno tokom cele godine, ali uspešno osvaja i suvlja staništa. Odgovaraju joj kisela zemljišta. Veoma je jak kompetitor, sa staništa potiskuje druge biljne vrste.

Karakteristike preslice

To je višegodišnja biljna vrsta karakterističnog izgleda. Visina stabla se kreće od 10 cm do 50 cm, a na pogodnim položajima može biti i viša.

Ispod zemlje razvija podzemne organe - rizome, koji mogu biti dugi i po nekoliko metara. Na rizomima se formiraju gomoljasta zadebljanja iz kojih se razvijaju nove biljke. Rizomi prodiru duboko u zemljišto, do tri metra dubine. Veoma su jaki i mogu da probiju plastične cevi.

Preslica na površini formira dva tipa stabala:

  • neplodno ili vegetativno stablo i
  • plodno ili generativno ili ferilno stablo.

Neplodna stabla mogu da narastu od pet do 50 cm. Veoma lako se prepoznaju po člankovitoj građi. Stablo je izgrađeno od šest do 19 članaka, a može da se grana u donjem delu. Listovi su člankoviti i može ih biti od šest do 18. Celo stablo je zeleno i veoma brzo postaje grubo.

Plodna stabla se pojavljuju pre neplodnih. Prepoznaju se po karakterističnoj boji, koja može da bude braon ili crvenkasto-braon. Ovo stablo dostiže visinu od pet do 30 cm i formira najviše pet članaka. Na njima može da se razvije od šest do 12 braon listova, dužine od dva centimetra. Cvetaju tokom maja i juna.

Preslica se može razmnožavati na dva načina: vegetativno - deljenjem rizoma i sporama. Oranjem, kopanjem, štijanjem, rizomi se usitnjavaju, što doprinosi širenju. Spore klijaju tokom proleća, a raznose ih voda, vetar, životinje i ljudi.

Upotreba preslice u narodnoj medicini

Od davnina se upotrebljava u narodnoj medicini. Sakuplja se tokom marta i aprila. Nakon što smo je sakupili, treba je dobro osušiti. Osušena preslica gubi na svojoj otrovnosti. Sakupljaju se neplodna stabla. Plodna stabla nisu razgranata, na vrhu imaju cvetni klas i ne upotrebljavaju se za lečenje.

Svoju lekovitost preslica zahvaljuje sadržaju: soli silicijumske kiseline, saponina, tanina, vitamina C.

Jak je diuretik, antispazmodik, deluje antimikrobno i antiinflamatorno, koristi se za zarastanje rana i čitav je niz drugih korisnik delovanja koja se vežu za preslicu.

Čaj od preslice

Ovaj čaj se koristi kod upale grla, krajnika, zubnog mesa, protiv fistula. Priprema se na taj način što se uzme 150 g suve preslice i prelije sa litrom kipuće vode. Kada se prohladi, ovaj čaj se koristi za ispiranje grla i usta, za ispiranje starih i gnojnih rana. Čaj se koristi i za pripremanje mlakih obloga kod lišajeva i lupusa.

Preslica može da se koristi i kod trovanja olovom, jer potiče izlučivanje olova iz organizma. Koristi se kod artritisa, reumatizma i sličnih oboljenja.

Preslicu nije poželjno koristiti u većoj količini i većoj koncentraciji. Koristiti je pod nadzorom lekara. Ne valja je ni piti tokom dužeg vremenskog perioda. Pije se u prekidima i uvek nezaslađena.

Preslica i poljoprivreda

Stoka izbegava da pase preslicu, zbog grubosti cele biljke. U velikim količinama može izazvati uginuće stoke. Kod mlečnih životinja preslica smanjuje mlečnost, izaziva zgrušavanje mleka, a mleko od životinja, koje su pasle preslicu, prilikom kuvanja menja boju.

Preslica se koristi u zaštiti biljaka. Može da se koristi samostalno ili u kombinaciji sa drugim biljkama. Naročito je delotvorna kada se primenjuje u kombinaciji sa koprivom. Kombinacija je veoma pogodna za zaštitu biljaka od štetočina, a ujedno će i prihraniti biljke koje tretiramo.

Preparat od preslice

Ovaj preparat se koristi kao fungicid i insekticid. Primenjuje se kao fungicid protiv pepelnice i rđe. Kao insekticid uspešno suzbija biljne grinje i crvenog voćnog pauka.

Uzme se 100 g suve ili 500 g sveže preslice, prelije sa pet litara vode i ostavi tokom 24 sata. Nakon toga se prokuva, prohladi i procedi. Dobijeni čaj se razredi sa vodom u odnosu 1:5 i koristi za tretiranje biljaka. Ovaj preparat će ojačati biljku. Radi boljeg prijanjaja na tretirane biljke u preparat dodati malo mleka ili piva.

Foto: ArgenLant / Bigstock


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.