Proizvodnja začinskog bilja u saksijama - potražnja konstantna

Uzgoj začinskog bilja u kućnim uslovima sve je češća pojava u poslednjim godinama. Kako bi omogućila kupcima da u saksijama dobiju željene biljke, Milica Lovrenović Todorović iz Temerina kod Novog Sada pokrenula je upravo takvu proizvodnju.

Pre četiri godine podigla je plastenik na površini od 280 metara kvadratnih, a među prvima je posadila nanu, lavandu i bosiljak. U narednim godinama, u skladu sa potražnjom, dodavala je nove i atraktivne vrste poput čili paprike, majčine dušice, matičnjaka, ruzmarina, origana, stevie.

"Proizvodim u saksijama, u pitanju je mladi rasad, kako bi kupci mogli sami da odluče kako će i gde dalje smestiti. U sezoni bosiljak i pitomu nanu plasiram u rinfuznoj ponudi u pakovanjima od 100, 200 i 500 grama i to uglavnom ide restoranima i drugim ugostiteljskim objektima", navodi Lovrenović Todorović.

Koristi seme iz uvoza

Posao je, kaže, zahtevan jer je u pitanju biljni materijal koji svakog dana drugačije raste, traži dosta posvećenosti i rada, kao i nege. Prve biljke seje čim vremenski uslovi dozvole, a koristi seme iz uvoza.

"Iz semena sejem uglavnom u februaru i martu, čim otopli, jer još uvek nisam uvela grejanje, ali planiram svakako to da uradim kako bih mogla da sa setvom počnem i u zimskim mesecima. Tako ću imati rasad ranije, biću konkurentnija na tržištu i ostvariti bolji plasman."

Plastenik bi, napominje, trebalo da ima sistem za navodnjavanje. Ona je "kap po kap" obezbedila već u prvoj godini.

"Leti zalivam već u četiri ili pet ujutru. Zimi je to mnogo ređe, samo kada su temperature u plusu i to jednom u tri nedelje. One koje prezimljavaju, poput nane, lavande, ruzmarina, origana, matičnjaka, žalfije, zaliju se čim otopli i nastavljaju životni ciklus upravo kad temperatura dostigne nivo da mogu da nastave svoju vegetaciju", objašnjava sagovornica Agrokluba.

Koristi vodotopiva đubriva

Osim toga, važno je svakog dana provetravati prostor kako se ne bi stvarale bolesti usled ustajalog vazduha. Naglašava i da je prihrana vrlo važna. Ona je sprovodi ručno ili pomenutim sistemom, a koristi vodotopiva đubriva u različitom odnosu azota, fosfora i kalijuma, u zavisnosti od same biljke. Za ruzmarin i lavandu sama pravi zemljište odnosno smesu od peska, crne zemlje i supstrata, dok za ostale kupuje hranljivi supstrat.

U određeno vreme, kada porastu dovoljno, da bi se održavale i imale lep nadzemni deo, neke biljke se moraju redovno skraćivati i orezivati.

"Na primer, lavanda koja mi je osnovna vrsta u rasadniku, ne zahteva stalno skraćivanje, ali dok je u plasteniku i u ograničenom prostoru kao što je saksija, treba brinuti o njoj, prihranjivati je i voditi računa da dobije sve što bi imala da je redovno u zemlji", ukazuje.

U svakom momentu ima mladi rasad

Nedavno je završila njeno presađivane, a u prodaji bi trebalo da se nađe već za mesec dana. U svom asortimanu ima dosta jednogodišnjih biljaka, jer želi da u svakom momentu ima mladi rasad.

"Sejem ih svakih mesec dana, jer je potražnja konstantna. Najviše idu lavanda, domaći bosiljak i pitoma nana. Posebno lavanda, jer ima cvet veoma dugo u toku godine, aromatična je i vrlo lepo izgleda gde god da se posadi. Domaći bosiljak kupuju i za kulinarske potrebe i za inhalaciju."

Do kupaca dolazi putem piljara, dostave, a vrata rasadnika su takođe uvek otvorena za sve zainteresovane. Redovno organizuje i radionice za najmlađe, te i mališani često učestvuju u sadnji, a kroz igru im rado prenosi znanje o prirodi, zemljištu, biljkama i važnosti očuvanja životne sredine.

Osim začinskog bilja, u drugom plasteniku je pokrenula i proizvodnju ekoloških jagoda koje ne tretira, te planira da u narednom periodu, kada su jagode u pitanju, u potpunosti pređe na organsku proizvodnju.