Rozetla je biljka višestruke namene. Zbog prijatnog i snažnog mirisa, od davnina do danas ima važnu ulogu u kulinarstvu, a značajna je i u kozmetičkoj industriji.
Sa dolaskom hladnih dana počinje i vreme uživanja u svim onim poslasticama koje smo u predhodnom periodu vredno pripremali. Ako se u slatkim zimnicama, kao što su pekmezi, slatka i druge đakonije od voća i šećera, nađe i po koji listć rozetle, zadovoljstvo ukusima biće još veće, a nekima od nas prepoznatljiv miris ove biljke će možda probuditi uspomene na kuhinje naših baka.
Rozetla ili mirisna muškatla (lat. Pelargonium graveolens) je višegodišnja žbunasta biljka, poreklom iz Južne Afrike. U 17. veku najpre je preneta u mediteranske zemlje Evrope, a onda se sa lakoćom širila i unutar kontinenta.
Rozetla je biljka višestruke namene. Gaji se i kao ukrasna biljka ali i začinska i aromatična biljka i u kulinarstvu ima daleko veći značaj. Takođe, zbog visokog sadržaja eteričnog ulja snažnog i prijatnog mirisa, rozetla je neizostavan deo u proizvodnji parfema i u kozmetičkoj industriji. Svoju primenu obezbedila je i u narodnoj medicini i aroma terapiji, a njen intenzivan miris deluje i kao repelant, jer rasteruje insekte.
Rozetle su visoke od 40 centimetra do jednog metra. Cvetovi su skromni i neupadljivi, ljubičasto-ružičastih nijansi. Biljka cveta od sredine proleća do pozne jeseni. Listovi rozetle su čipkastih ivica i meki na dodir, a kada se protrljaju oseti se prijatan miris.
Postoje mnogobrojni varijeteti i hibridi rozetli koji se međusobno razlikuju po obliku listova i nijansama u boji cvetova, ali je među njima najznačajnija razlika u mirisima. Rozetle mogu da mirišu poput ruže, limuna, narandže, muskantnog oraščića, kokosa, mente i dugog. U proizvodnji parfema najcenjenije su rozetle sa mirisom ruže.
Rozetla je do danas zadržala svoju primenu u kulinarstu, ali je u prošlosti njena upotreba bila mnogo veća a njen miris smatran je jedanim od glavnih aduta u kuhinjskim majstorijama. U zavisnosti od mirisa koji poseduju, razlikuje se i upotreba rozetli pri pripremi hrane, ali se najčešće koristi ona koja mirisom podseća na limun.
Rozetla se prvenstveno dodaje pri pravljenu kolača, sutlijaša, čajeva, voćnih salata, kompota, pekmeza i slatkog, i to pri kraju spremanja. Tako, kod kuvanja slatke zimnice, kao što su slatka, pekmezi i slično, dodaje se tek prilikom sipanja u teglu, jedan ili najviše dva lista rozetle. Kod kolača koji se peku, rozetla se stavlja na dnu tepsije, zatim se preko nje dodaje smesa za kolač. Kada je kolač pečen, rozetla se odstranjuje.
Prema narodnoj medicini, rozetla pomaže kod boljeg razlaganja šećera u krvi, pa njeni listovi u teglama nisu značajni samo zbog mirisa, već imaju i lekovito dejstvo.
Rozetla se najčešće gaji kao saksijska biljka. Odgovara joj humusno zemljište i umereno zalivanje. Za pravilan razvoj neophodna su joj svetla mesta koja su zaštićena od direktne izloženosti letnjem suncu.
U zimskim mesecima rozetli je potreban zaklon od mraza, a najpogodnije je mesto na kom je temperatura od 8 do 12°C, uz dovoljno svetlosti i povremeno zalivanje. S dolaskom toplijih dana, od sredine aprila biljka može boraviti napolju. Proleće je i vreme kada je rozetlu potrebno orezati, za najviše jednu trećinu, skratiti joj žile i presaditi je u novu zemlju. Razmnožava se semenom ili reznicama.
Foto: Flickr/Salchuiwt; Flickr/Dick Culbert; Flickr/Ruth Temple
Tagovi
Autorka
Predrag Stamenić
pre 4 godine
gde jos osim slatkog i dzema moze da se koristi i kako se pravi ulje od nje ili ako moze caj itd...
dragana80
pre 7 godina
Draga Danka,Hvala Vam na lepim rečima, meni je kao autoru značajna svaka pohvala, sugestija ili kritika.Trebalo bi da se prime, rozetla se lako razmnožava. Bitno je da ih držite na nekom polusenovitom mestu, kako ih sunce ne bi spržilo u delu dana kada je najjače. Takođe, vodite računa da zemlja ne postatne sasvim suva. Reznice će nakon petnestak dana ojačati i krenuti da se razvijaju kao nove, mlade biljke.