Sadnja duda - idealan je čistač vazduha i zemlje

Nekada su se u svakom dvorištu mogla videti stabla duda u čijem se hladu odmaralo i sladilo slatkim plodovima. To je listopadno drvo koje dostiže srednju visinu od 10 do 20 m, a razlikujemo nekoliko vrsta koje najčešće prepoznajemo po boji ploda i kore stabla.

Nezreli plodovi i listovi sadrže materiju koja je blago toksična za ljude. Životni vek stabla je do 100 godina, a pejzažne sorte dostignu 25 do 50 godina.

Čuva rezerve pitke vode

Osim što ima ukusne plodove, dud je izuzetan čistač zagađenog vazduha i zemlje. Kada želimo rešiti problem zagađenja i smoga u gradovima i očistiti zemljište, njegova sadnja pokazala se kao idealno rešenja. Listovi apsorbuju mnogo više CO2 i drugih zagađivača iz vazduha nego druge drvenaste vrste. Pored toga, usvaja karbon monoksid, fluorovodoničnu kiselinu, sumpor dioksid i druga jedinjenja iz smoga.

Koren je dobro razvijen i stvara podzemni, gusti splet koji odlično apsorbuje prisutne zagađivače. Izuzetno je podesan za fitoremedijaciju. Usvaja teške metale, a poznat je kao jedna od retkih biljaka podesnim za čišćenje industrijskih područja.

Poslednjih godina identifikovana je njegov značaj u prevenciji i kontroli dezertifikacije. Daje veliki doprinos kada je u pitanju desalinizacija zemljišta, kao i kod problema očuvanja izvora i podzemnih rezervoara vode.

Sadnice vole sunce

Za sadnju odaberite mesta izložena suncu, ali da drvo ne bude na udaru vetra. Pogoduju mu ilovasta, propusna zemljišta koja su dobro drenirana. Zbog zabarenosti dolazi do propadanja korena.

Suvo i mleveno lišće belog duda dobro za ishranu svinja?

Sadnja se obavlja u jesen i proleće. Dubina jame je 50 cm, a veličina 80x80 cm. Na dno se stavlja drenažni sloj, a zatim sloj zemlje pomiješan s đubrivima na koji se polaže sadnica. Sloj zemljišta oko sadnice se dobro ugazi kako bi se ostvario što bolji kontakt korena i zemlje. Ne zaboravite da zalijete posađene sadnice.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor