• Uređenje vrta
  • 12.01.2020. 10:00

Sadnja ukrasnog drveća i žbunja u vrtu

Brzo će proleće i vreme za sadnju drvenastih i grmolikih vrsta u vrtu. Budući da su to višegodišnje biljke koje će ostati duži niz godina na istom mestu, njihovom odabiru i sadnji treba posvetiti više vremena.

Foto: Depositphotos/loflo69
  • 741
  • 28
  • 0

Ukrasno drveće i žbunje su višegodišnje biljke koje niz godina ostaju na istom mestu pa im prilikom planiranja vrta i sadnje moramo posvetiti posebnu pažnju. Oni našem vrtu daju strukturu, pružaju hladovinu i staništa su za male životinje, a dolaze do izražaja svojim bojama, teksturama kore, listova i cvetova te popunjavaju volumen vrta. Takođe, proizvode kiseonik, smanjuju zagađenja i eroziju zemljišta.

Najbitnija je konačna visina stabla 

Pre samog odabira stabala i(li) grma koje ćemo posaditi, potrebno je istražiti vrstu koju želimo. Jedna od najbitnijih stavki je krajnja visina stabla i koliko je vremena potrebno da je dostigne. Budući da neke vrste polako rastu i u početku bi se mogle vrlo dobro uklopiti u mali vrt, ali kako napreduju, vremenom bi mogle blokirati svetlost i čak oštetiti temelje kuće.

Mnoge vrste stabala svoju konačnu veličinu i lepotu dostižu nakon 15 do 20 godina pa je to razlog zašto se često greške vide kada biljka dostigne svoj maksimum, a onda se mora ukloniti jer je prerasla sadno mesto.

Postoje razne vrste drveća, a krasi ih njihova posebnost i privlačnost. S obzirom na vrstu drveća i mesto u vrtu postoje brojni načini uzgoja. Pa se tako drveće može uzgajati u obliku drvoreda, neformalno ili kao pojedinačno.

Sadnja mora biti unapred planirana, a pre svake sadnje moramo imati na umu to da drveće i žbunje koje posadimo više ne presađujemo. Potrebno je istražiti i koje mesto u vrtu mu odgovara, a ukrasno drveće ne podnosi senku drugih biljaka pa je prvi korak potražiti prostrano i svetlo mesto.

Zemljište i sadnja

Biljke se ne smu saditi u mokro tlo, tj. zemlja treba biti suva do vlažna i struktura tla mrvičasta. Pre nego što počnemo saditi moramo prekopati tlo da se ono dubinski provetri, a to je najbolje napraviti u kasnu jesen. Glinasta tla su loše drenirana i zadrže previše vode i nisu dovoljno prozirna pa bi takvu zemlju trebalo poboljšati.

Potrebno je iskopati dovoljno veliku rupu, a dno i zid jame ne bi trebalo da budu zbijene kako se usled jakih kiša voda ne bi skupljala i ne bi dolazilo do truljenja korenja. Za veća stabla nakon sadnje postavljaju se kolci kao oslonci.

Šta se orezuje u jesen, a šta ne?

Takođe, ukoliko niste sigurni gde biste posadili stablo možete ga uzgajati i u loncu što je naročito poželjno kod vrsta ukrasnog drveća kojima ne odgovara zima, pa ih je lakše zaštiti.

Đubrivo

Želite li pođubriti tlo pre sadnje ili je lošijeg kvaliteta zemljište u koje sadite biljku, pomešajte iskopanu zemlju sa supstratom ili kompostom. Sveže stajsko đubrivo ili organska đubriva ne smeju doći u direktan kontakt s korenjem, a oko posađene biljke se može staviti sloj pokošene trave, kravljeg đubriva i malč.

Najčešće vrste za sadnju u vrtovima

  • Japanski javor (Acer palmatum) - On neće zauzeti puno mesta, njegovo lišće tokom jeseni izgleda jako atraktivno. Uzgaja je se na zaštićenom i osunčanom mestu, a preferira blago kisela i vlažna tla, navodi gardenersworld.
  • Magnolija - Poznata je po svojim velikim i mirisnom cvetovima koji su u belim do rozim nijansama. Ona uspeva na suncu ili laganoj senci, a najbolje je saditi na mestima koja su zaštićena od jakog vetra i mraza. Vrlo su pogodne kao pojedinačna stabla na travnjaku, a sade se u aprilu.
  • Merala (Amelanchier ovalis) - Listopadni grm ili drvce koje naraste od 4 do 6 metara, maksimalno cveta u aprilu sitnim snežnobelim cvetovima. Plod joj je crvenocrna bobica, jestiva i blago kiselog ukusa koja dozreva od juna do avgusta, te je bogata vitminima. Voli kisela tla i puno sunca.
  • Forsitija - Sadi se na sunčana ili polusunčana mesta, a naraste do 3 metra. Cveta u rano proleće, a cvetovi su žute boje. Odgovaraju joj tla bogata humusom i smanjenom vlagom.
  • Japanska trešnja - Manje je ukrasno drvo koje naraste u proseku između 8 i 12 metara, sadi se u rano proleće ili jesen na sunčana mesta, a voli kiselo zemljište s pH između 4,7 i 7,5.
  • Jasmin - Voli sunčana mesta naraste do 5 metara, a opseg krošnje mu je oko 2 m. Intenzivnog je mirisa i cvetovi su mu bele boje, a proleće je idealno vreme za sadnju.
  • Jorgovan - Voli jako puno sunca, ali podnosi i blagu senku. Najbolje vreme za sadnju je u proleće ili u jesen na razmacima od 1,5 do 4,5 metara, zavisno od vrste.
  • Paulovnija - Optimalna pH vrednost tla za njen uzgoj je između 5 i 8, a sadnja se obavlja isključivo u proleće (najčešće sredinom maja, kada prođe opasnost od mrazeva). Visina stabla može dostići i 20m pa treba biti vrlo oprezan pri izboru mesta za ovo drvo. 
  • Divlji kesten - Za sadnju i njegov uzgoj pogodna su plodna, dobro drenirana i umereno vlažna tla blago kisele ili neutralne pH reakcije. Razmnožava se semenom koje će, ako je posejano u proleće, proklijati nakon tri do četiri nedelje. Razmnožavati se može i tako da se mlade biljke koje se ponekad mogu pojaviti pored stabala presade na željeno mesto ili da se kupe sadnice. 
  • Tisa, lovor - Ova se grmolika stabla mogu oblikovati u topijare raznih oblika što može izgledati vrlo privlačno u vrtu. 

Tagovi

Ukrasno drveće Ukrasno grmlje Ukrasno žbunje Uređenje vrta


Autorka

Martina Popić

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.