Šeboj cveće po prozoru se razmeće

Naziv šeboj u srpskom jeziku potiče od turske reči şebboy. Gajio se još u antičko doba. Veruje se da su ga Stari Grci hibridno odgajili, jer ne može da pronađe samonikli u prirodi. Gajio je zbog lepote cvetova, ali i zbog lekovitih svojstava. Nežan miris cveta bio je upotrebljavan za parfeme.

I cveće ima svoju istoriju

Latinsko ime šeboja je Cheiranthus i potiče od grčkih reči-  cheir, što znači ruka i anthos, što znači cvet. Englezi su mu još 1.569. godine dali ime wallflower. U prevodu sa engleskog jezika šeboj bi značio "zidni cvet". Tako ga je bar nazvao  ondašnji hortikulturista Džon Džerard. On u svojim spisima objašnjava da šeboj raste na zidovima od cigle i kamenim zidovima, u ćoškovima crkvenih dvorišta i drugim kamenitim mestima. Pri tom Džerard aludira i na to da je biljka dobila ime zbog ljubavi prema dobroj drenaži i suncu.

Koliko je  šeboj nekada davno bio popularan kod nas, podsećaju nas narodne pesme, predanja, ljubavna poezija. Često se nalazio u stihovima, poput onog Jove Jovanovića Zmaja, koji u pesmi "Kod ovako divne noći" pominje "šeboj cveće, koje se po prozoru razmeće".

Nekad je bio cenjen kao rezano cveće

Šeboj je zahvalna biljka. Jednom posejana, cveta više godina i tek onda nestaje. Međutim, iako je višegodišnja biljka, koja posle druge godine odrveni, najčešće se gaji kao dvogodišnja biljka, jer najobilnije cveta i ima ujednačen habitus baš u drugoj godini. Polugrmolika je i zeljasta, pri dnu i polu-drvenasta. U visinu raste od 20 cm do 50 cm. Listovi su mu zeleni, duguljasti, a pri vrhu šiljasti. Cvetovi šeboja imaju četiri latice. Puni su ili jednostavni, gusto skupljeni u grozdaste cvasti pri vrhu stabljike. Boje šeboja su crvena, roza, narandžasta, žuta. ljubičasta. Miris cvetova je prijatan i nežan i razleže se celim dvorištem.

Šeboj se u narodu zove još i romanija. Gaji se u vrtovima kao ukrasna baštenska biljka. Ali može da se sadi u žardinjerama i saksijama. Patuljasti šeboj je dobar izbor za sađenje u kamenjare i na baštenske leje u kombinaciji sa jednogodišnjim i dvogodišnjim cvećem. Više sorte šeboja su pogodne za sađenje u grupama.

Želite da oblikujete kamenjar? Ove biljne vrste su idealne!

Jun je mesec za setvu šeboja

Šeboj se razmnožava setvom semena. U jednom gramu ima oko 600 semenki i ona zadržavaju klijavost od tri do četiri godine. Setva počinje u junu i julu u otvorenim lejama. U avgustu rasad se rasađuje na rastojanju od 10 centimetara, a u septembru i oktobru biljke se sade na stalno mesto sa razmakom od 20 cm do 30 cm. Uspeva dobro na svim položajima, ali mu najbolje odgovaraju sunčana mesta i bogato suglinasto zemljište.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor