Sezonsko cveće i aromatično bilje - pravilna setva i značaj

Prvi sunčani dani tokom proleća uvek donesu radove u dvorištu. Osnova je sakupljanje starog otpalog lišća, starih polomljenih grana, obrade terena do setve i sadnje željenih biljnih vrsta. Kod većine ljubitelja prirode želja u vrtu su sezonsko cveće, višegodišnje trajnice i aromatično bilje. 

Međutim problemi nastaju u samom startu, setva - sadnja. Kako bi se dobio dobar cvetni pojas najbolje je kupiti formiran rasad cveća (petunije, surfinije, begonije, kadifice, salvije, ageratumi) koje je potrebno saditi u dobro pripremljenom rastresitom zemljištu. Teren ne sme biti težak i previše vlažan jer je to ključan momenat za neuspeh čak i pri sadnji gotovih formiranih biljaka.

Setva se obično obavlja u periodu od februara do aprila

Određeni broj ljubitelja prirode ipak želi sam podići biljke iz semena kupljenog najčešće u kesicama u vrtnim centrima, poljoprivrednim apotekama, pijacama itd. Ukoliko se pak odlučite na ovaj korak potrebno je povesti računa o sledećim stvarima: kupovina u registrovanim prodajnim objektima, obratiti pažnju na rok trajanja, obratiti pažnju na stepen klijavosti naveden od strane proizvođača, vreme setve navedeno na upustvu. 

Setva se obično obavlja u periodu od februara do aprila u zavisnosti od klime regiona kao i same biljne vrste. Seme ovih biljaka je jako sitno tako da je preporuka da se maksimalno izbegava njegova setva direktno u zemlju iz mnogo razloga: uvek se posadi preduboko, neadekvatno nalivanje, zemlja formira pokoricu koja ne dozvoljava klijanje i nicanje same biljke te je neuspeh u velikom broju pokušaja skoro zagarantovan. 

Venčasta rumenika - raskošna ružičasta nostalgija

Dobiti lepe i zdrave biljke moguće je samo setvom u kontejnere i upotrebom kvalitetnog zdravog supstrata koji će obezbediti dovoljno toplote semenu za klijanje i nicanje, dobar vodno-vazdušni režim u periodu rasta, kao i dovoljno hrane za prve faze rasta i razvoja. Setva se može obavljati u već formirane kontejnere napunjene supstratom (60, 84, 104, 160 rupa u zavisnosti od biljne vrste) ili setvom u stiroporne posude različitih dimenzija posipanjem semena po čitavoj površini, a nakon toga nakon nicanja, njegovim pikiranjem (presadom) u kontejnere (6x6 cm, 7x7 cm, 8x8 cm) u zavisnosti koliko razvijena biljka se želi dobiti.  Setvu obaviti stavljanjem semenki na površinu supstrata, a zatim blagim pokrivanjem supstratom ukoliko je reč o jako sitnom semenu. Nešto krupnije seme može se sejati i formiranjem male rupice i postavljanjem semenke. 

Supstrati sa perlitom u praksi pokazuju najbolje rezultate

Iako uslovi uspevanja zavise od vrste do vrste optimalno vreme setve je kada je temperatura 18-22 °C, kako bi se obezbedilo brzo klijanje i nicanje biljke. Osim vremena setve važnu ulogu ima supstat, pH supstrata bi trebao da bude u rasponu 5.5-7, sa dobrom poroznošću, ali bez krupnih fragmenata lišća, grančica, kamenčića i sl. Supstrati sa perlitom u praksi pokazuju najbolje rezultate. Supstrat bi trebao da ima oko 1000 mg/m3 NPK hraniva kako bi ishranio mlade biljke. Ukoliko se želi pospešiti ukorenjivanje, može se naknadno obaviti đubrenje NPK 5-10-5 formulacijom. Poželjno je izbegavati đubriva sa većim udelima hranjivih elemenata naročito azota u prvim fazama rasta i razvoja kako nebi došlo do izduživanja biljaka. 

Problem izduživanja biljaka osim zbog visokog procenta azota u supstratu javlja se i usled nedostatka svetlosti i gustog sklopa setve, stoga je biljkama potrebno obezbediti optimalnu svetlost i dobar razmak između biljaka nakon pikiranja. 

Kod nekih biljnih vrsta problem izduživanja rešava se pinciranjem vrha kako bi se podstaklo grananje i dobile kvalitetne biljke. 

Lekar gaji lekovito bilje i pravi zdrave proizvode i preparate

U procesu formiranja mlade biljke kao čest problem javlja se i pojava zelenog sloja (gljivica) na površini supstrata. Ove gljivice nisu patogene, ali remete vodno-vazdušni režim u supstratu i dovode do zastoja u rastu i razvoju. Ovaj problem se rešava posipanjem perlita po površini supstrata, optimizacijom navodnjavanja, dok takođe neki preparati na bazi azoksistrobina mogu sprečiti nastanak ove pojave. Primenu preparata prvo testirati na maloj površini da se proveri njegov uticaj na mlade biljke.   

Aromatično bilje ima velik značaj u povećanju kvaliteta drugog bilja

Nakon svih pravilno sprovednih mera u procesu proizvodnje dobija se zdrava, kvalitetna i dobro ukorenjena biljka koja čini ukras u dvorištu ili žardinjeri. 

Osim dekorativnog efekta cveće i aromatično bilje imaju značaj i u povećanju kvaliteta drugog bilja, jer deluju antagonistički na neke štetne organizme u prirodi.

Kako kopriva i beli luk mogu pomoći u bio bašti?!

Neven i kadifice kao nezaobilazne biljke u dvorištima imaju veliki značaj jer svojim prisustvom smanjuju brojnost nematoda u zemljištu i deluju ozdravljujuće na samo tlo. 

Kamilica  deluje povoljno na samo zemljište dok u zasadu kupusnjača i krompira ima veliki uticaj jer antagonsitički deluje prema krompirovoj zlatici i lisnim vašima. 

Cinije, gailardije imaju veliki značaj jer privlače korisne insekatske vrste u dvorište. 

Mak  privlači osolike muve u dvorište koje svojom ishranom u velikoj meri smanjuju brojnost populacije lisnih vaši. 

Suncokret ima veliki značaj jer privlači ptice koje su prirodni neprijatelj mnogih štetnih insekatskih vrsta. 

Vučika je jako dobar azotofiksator što znači da korenovim sistemom veže značajne količine azota u zemljištu usled čega povećava njegovu plodnost. 

Matičnjak, majorana, origano, kopriva, valerijana svojim prisustvom u bašti privlače korisne insekatske vrste u prvom redu pčele i svojim prisustvom stvaraju povoljnu atmosferu za rast drugih biljaka. 

Osnovno pravilo i savet je da biljkama u vrtu date dovoljno prostora, da ne dodiruju jedna drugu kako bi se adekvatno razvijale i na taj način ostvarile svoj pun sjaj.