Širom sveta, mnoge biljke su se razvile u područjima zaštićene od svetlosti. Prašume ili džungle, senovite močvare ili mračne šume, dom su mnogim biljkama koje ne vole sunce.
Uslovi slabijeg osvetljenja oduvek predstavljaju određen izazov u uzgoju sobnog bilja. Razloga za brigu ne bi trebalo biti, jer je biljkama moguće pružiti onoliko svetla koliko im je potrebno. Biljke koje zahtevaju slabije osvetljenje, mogu se smestiti na istočni ili severni prozor ili na mesto na koje ne dopire direktna svetlost.
Neke od niže navedenih biljaka nisu zahtevne za uzgoj, ali svaka od njih svojim prisustvom prostor čini lepšim i prijatnijim.
Nezahtevan i egzotičan, filodendron se ubraja u grupu najčešće uzgajanih sobnih biljaka. Tamnozelenih i glatkih srcolikih listova, može narasti do visine od 3 m do 6 m. Ova tropska penjačica potiče iz Srednje Amerike i Kariba, pa joj izuzetno odgovara rast uz podršku. Tokom aktivnog rasta, filodendron treba umereno zalivati, što zavisi od vlažnosti supstrata na dubini od oko 5 cm. Za vreme zimskog perioda, biljku je potrebno zalivati vrlo malo, kako se supstrat ne bi u potpunosti osušio.
Iako može podneti suv vazduh, biljku je potrebno ponekad "osvežiti" blagim orošavanjem, kako bi se mogla povećati vlažnost. Temperature za rast trebalo bi da budu između 24°C i 27°C. Filodendron može podneti slabije osvetljenje, ali će njegov rast biti uspešniji na indirektnoj svetlosti.
Omiljena i izdržljiva sobna biljka, poreklom je iz tropske Afrike. Sporo rastući cvatući grm, najčešće ima grananje pri bazi stabljike. Listovi su sjajno zelene boje, lancetastog oblika. Listovi mogu biti različitih boja. S vremenom, biljka gubi donje listove čime se ističe gola stabljika.
Mirisni zmajevac je potrebno redovno zalivati (Forest and Kim Starr / Flickr)
Ne zahteva puno brige za uzgoj, te se može smestiti na polusunčano ili na mesto koje je u polu senci. Mirisni zmajevac je potrebno redovno zalivati, ali voda se ne sme predugo zadržavati u posudi. Odgovara mu svakodnevno orošavanje, kako bi se mogla održavati vlaga u njegovom okruženju. Optimalne temperature za rast su između 22°C do 27°C.
Jedna je od najčešće uzgajanih paprati kao sobno bilje. Poreklom iz tropskih krajeva, ova biljka svakom prostoru pruža dašak elegancije. Bostonska paprat idealna je za viseće posude ili police, gde padajući listovi više dolaze do izražaja. Listovi su najčešće svetlo zeleni, koji izgledom podsećaju na pera.
Vrlo osetljiva na direktnu svetlost, difenbahiji odgovara prozor sa gustom zavesom, posebno u prolećnim i letnjim mesecima. Kod njenog uzgoja vrlo je bitno zalivanje, koje mora biti umereno i redovno. Biljku možete zaliti i pustiti da se supstrat malo prosuši. Kod niskih temperatura biljka stradava, te joj odgovaraju temperature između 16°C i 27°C. Listovi difenbahije su otrovni, pa bi trebalo da bude nedostupna deci i kućnim ljubimcima.
Jednostavna za uzgoj, preferira slabije osvetljenje u kući ili kancelariji. Potiče iz tropskog i suptropskog dela Azije i Nove Gvineje. Jedna je od najlepših sobnih biljaka, baš zbog velikog broja varijeteta. Boje mogu varirati od tamno zelene do srebrne, čak sa primesom crvene boje, čime zaista ulepšavaju svaki prostor. Aglaonemu je potrebno smestiti na severni deo prostorije ili kod prozora sa gustom zavesom.
Aglaonema je vrlo osetljiva na niske temperature (Pebi Yudha Krisnapati / Flickr)
Nije preporučljivo njeno izlaganje direktnom suncu, kako ne bi došlo do oštećenja listova. Aglaonemu je potrebno zalivati kada se gornjih 5 cm supstrata počne sušiti. Supstrat u posudi treba da bude dovoljno vlažan, ali ne i previše. Vrlo je osetljiva na niske temperature. U prostoriji se temperatura ne sme spustiti ispod 15°C, a takođe nije preporučljivo da u prostoriji ima hladne promaje.
Iako pomalo zapostavljena cvetna vrsta, u poslednje vreme dobija na popularnosti, najviše zbog velikog broja varijeteta u različitim bojama. Svoje najlepše cvjetove afrička ljubičica ostvaruje u uslovima slabijeg osvetljenja. Varijeteti tamnijih listova trebaju malo više svetlosti u odnosu na one sa svetlijim listovima. Pri zalivanju je potrebno pripaziti na temperaturu vode. Afričku ljubičicu treba zalivati mlakom vodom, koja je odstajala 48 sati. Zaliva se samo baza biljke, a trebalo bi izbegavati prskanje listova, jer to može uzrokovati tačke i oštećenja listova.
Foto: ASSY / Pixabay
Autorka
Ne, kopriva nije zabranjena u Evropskoj uniji. Evo šta je istina o njoj
Nana - čudesni narodni lek, ali omiljena i u salatama i kolačima
Letnji jorgovan se brzo razmnožava i stvara zavisnost kod leptira?
Kada brati, a kako sušiti koprivu i koje su njene lekovite osobine?
