U dvorištu penzionisanog profesora matematike retke biljke, pa i džinovska bokvica

Miroč, planina sa impozantnim stenama i netaknutom prirodom, poznata je po svom bogatstvu flore i faune. Na ovom prelepom planinskom masivu rastu biljke koje se ne mogu naći u drugim krajevima Srbije. U srcu ovog prirodnog blaga živi Dimitrije Kecojević, rodom sa Durmitora, koji je radni vek proveo u Negotinskoj Krajini u koju je došao posle završenog fakulteta kao profesor, magistar matematike.

U Miroč se zaljubio na prvi pogled kada je pre tridesetak godina došao na izlet i taj prvi susret sa ovom prelepom planinom rezultirao je kupovinom placa gde je sagradio vikendicu u kojoj sada živi. Nakon odlaska u penziju pre više od deset godina, Mitar, kako ga zovu, a kako on sam kaže tako ga i svi poznaju, odlučio je da svoj život u potpunosti posveti očuvanju i istraživanju ovog jedinstvenog biljnog sveta. Njegova strast prema prirodi i želja da otkriva tajne koje ona krije doveli su ga do saradnje sa Institutom "Josif Pančić", renomiranom naučnom ustanovom koja se bavi proučavanjem biljaka.

Džinovska bokvica, divlji beli slez, beli pelin

Ekosistem Miroča je veoma dobro očuvan, u blizini ne postoji niti jedan zagađivač, što pruža i velike mogućnosti za proizvodnju zdrave i ekološki čiste hrane. Livade su prepune kantariona, divlje nane, bokvice. Do sada je pronađeno i evidentirano oko 1.300 vrsta lekovitog bilja.

"Samo kod mene u bašti imam beli pelin i divlji beli slez koji idu u visinu i do dva metara, imam džinovsku bokvicu koja je sa drškom veća od pola metra, takođe kantarion, divlju nanu, na vrlo malom prostoru imam više desetina raznog bilja. Džinovska bokvica, jedna od retkih biljaka koja ovde raste, bila je za mene pravi izazov. Zainteresovan za ovu specifičnu biljku, kontaktirao sam stručnjake iz instituta za proučavanje bilja "Josif Pančić", nakon čega smo uspostavili uspešnu saradnju", kaže Kecojević sa osmehom na licu.

Koristeći svoje znanje iz matematike, Kecojević je razvio metode praćenja rasta i razvoja biljaka na Miroču. Svoju pažnju usmerio je ne samo ka džinovskoj bokvici, već i prema drugim retkim vrstama koje su karkteristične za ovo područje.

Ovaj penzionisani profesor matematike slovi za čoveka koji je najbolji poznavalac lekovitog bilja, a dolaskom na pomenutu planinu identifikovao je i biljke koje do tad nisu korišćene, jer su sakupljači uglavnom koristili desetak klasičnih biljaka.

"Miroč obiluje sa nekoliko hiljada biljaka uglavnom onih koje se sreću na drugim planinama, plus ima nekih kao što su varijeteti hajdučke trave, žuta i narandžasta, a ja sam pronašao i crvenu. Bilo je i ranije ljudi sa sela koji su poznavali biljke i razumeli se u njih, ali ne tako u opštem smislu da identifikuju biljke koje u selu nisu bile poznate", objašnjava naš sagovornik.

Biljke donete za vreme rimskog doba

Na ovom podneblju od samoniklih trava, kojih nema u kontinentalnom delu Srbije, rastu i neke mediteranske biljke kao što su smilje, lavanda, albanski ljiljan koji je jako redak, a Mitar ga je nalazio na nekoliko lokacija. Lekovitost biljkaka sa ove planine vezuje se za rimsko doba kad je vojska ovde imala centar za lečenje i kada su bilje koristili za spravljanje lekova i melema.

Veliki spektar mogućnosti je da se od ovih biljaka mogu praviti i razni melemi i tinkture, a ne samo čajevi, ali kako priča naš sagovornik, on se time ne bavi, iako mu je tehnologija spravljanja poznata.

U svom svakodnevnom radu, poznati Mitar se oslanja na svog vernog konja, Baruta, koji mu pomaže da prenese teške džakove sa nabranim biljkama do svog placa, gde ih razvrstava, suši i pakuje. Za svaku biljku zna njeno blagotvorno dejstvo, od kojih se koristi list, koren, cvet, a za beli slez kaže da je jedna od retkih biljaka koja se u celosti može iskoristiti za spravljanje čajeva i sirupa.

Za svaku biljku koju smo pronašli u šetnji i razgovoru sa našim sagovornikom, podrobno nam je objasnio lekovita svojstva, a njegova želja da prenese znanje na mlađe generacije i edukuje ih o važnosti očuvanja prirode je njegova velika želja.

"Volim da podelim svoje znanje i iskustvo sa mlađim generacijama. Učim ih da poštuju prirodu i da je čuvaju, jer ona je naš najveći blagoslov", kaže Kecojević, svestan važnosti edukacije i podizanja svesti o očuvanju okoline.