U porodičnom rasadniku Stanojčić cveta 60 vrsta magnolija

Zaštitni znak porodice Stanojčić iz Vrnjačke Banje su sadnice magnolije. U njihovom rasadniku je preko 60 vrsta ove, kako je zovu, kraljice proleća.  Ali kad prođe proleće za rasadničare posao morao da se nastavi dalje. Kako kaže Vladan Stanojčić, četvrta generacija u porodičnom rasadniku, ovo nije posao kratkog dana. Još njegov pradeda je bio cvećar i prvi koji je u Vrnjačkoj banji zasadio pejzažne forme, koje su prepoznatljive sa nekadašnjih razglednica iz ovog mesta.

Mukotrpan rad od semena do prvog cveta

Magnolija je očarala ovu porodicu zbog raskošnih cvetova u proleće. "Kasnije smo počeli da gajimo i sorte koje cvetaju i preko leta, poput zimzelene magnolije, takozvane grandiflore, koja od juna do septembra daje kremasto-bele cvetove. Obično ljudi misle da postoji magnolija sa ljubičastim cvetovima, ali ona u zavisnosti od sorte daje nekoliko desetina nijansi različitih boja. Ali, dok se dođe do sadnice koja će nas očarati cvetovima, potrebno je dosta rada u rasadniku", kaže Vladan Stanojčić.

Razmnožavaju se iz semena i reznica. Ponekad je potrebno i tri godine i isto toliko rasađivanja da bi sadnica bila spremna za prodaju, odnosno sadnju na stalno mesto.

Vladan kaže da je magnolija otporna biljka. Treba je zalivati i đubriti dok se ne ukoreni, a za ostalo se pobrine priroda. Treba je rezati posle cvetanja, ali može i u toku leta. U februaru cvetaju bele sorte, a do maja na scenu stupaju tamniji varijeteti.

Magnolije iz Srbije u Tadžikistanu

Magnolije su dugovečne, to je generacijska biljka i potraje u dvorištima i do nekoliko ljudskih života. 

"Iako su magnolije najviše tražene upravo u proleće kada cvetaju, preporučujem da se o njihovoj sadnji razmišlja u ostalim godišnjim dobima. Treba joj obezbediti dovoljno prostora da se razvija, jer je to za ovu nežno i graciozno drvo presudno, ako želite da uživate u njenim cvetovima", dodaje Vladan.

Forma magnolije je različita, od patuljaste do srednjeg rasta i one koje kao drvo rastu u visinu i do 20 metara. Potiču iz različitih krajeva sveta, te je jedna od sorti u Vladanov rasadnik došla iz Australije. S druge strane njegove sadnice magnolije otputovale su prošlog meseca  u Tadžikistan i krasiće zelene površine aerodroma u glavnom gradu Dušanbe.

Rasadničari još u doba kralja Petra

Tradicija rasadničarstva u ovoj porodici duga je više od 100 godina. Vladanov otac Dragan priča da je još njegov deda bio cvećar za vreme vladavine kralja Petra.

"Pričao mi je kako su se u Vrnjačkoj Banji sadile lipe i kako su dobijali te sadnice iz drugih rasadnika da bi je oplemenili. Bilo je to uoči posete kralja Petra. Te lipe još uvek su u Banji. Pejzažne forme koje i danas postoje ispred glavnog izvora vode, sadio je prvi moj deda. Biljke su nam u krvi. I moj otac je bio rasadničar, a ja i Vladan smo posebno zavoleli magnolije, iako imamo još preko 200 vrsta lišćara i četinara", kaže Dragan Stanojčić.

Drvo za kojim je tragao Luj XIV

Magnolija vodi poreklo iz Severne Amerike. A ime je dobila po botaničaru Pjeru Magnolu, koga je Luj XIV poslao u svet da traži najlepše biljke po celom svetu za čuveni Versajski vrt.

Specifična je po tome što prvo cveta, pa onda olista, ali to ne umanjuje njenu lepotu. Ali, da bi procvetala na stalnom mestu potrebno joj je tri do četiri godine. Takozvana zvezdasta magnolija cveta godinu dana posle sadnje, ali sporo raste. Poreklom je iz Japana i ima zvezdaste cvetove veličine do čak 10 centimetara.