Univerzalni lek američkih Indijanaca

Ehinacea purpurea je biljka čiju su lekovitost otkrili američki Indijanci. Poznata je kao prirodni antibiotik i univerzalan lek za sve bolesti, a deluje tako što ojačava imunitet i ima antiseptičko dejstvo.

Koren za lekovite tinkture

S obzriom na to da je veoma retka u našim krajevima, Živojin Antić je pre tri godine oko 50 semenki dobio upravo od indijanskog vrača (lekara) iz Amerike. Privuklo ga je to što je ova biljka veoma retka, pa se zainteresovao za njeno gajenje, proizvodnju semena i korena, koji se koristi u tinkturama.

On ukazuje da postoji oko 50 vrsta ehinacee, ali da su samo tri lekovite. Ovu biljku gaji na oko četri ara i s obzirom da nije imao od koga da nauči o njenom uzgoju, bilo je dosta eksperimentisanja. Ipak, pronašao je model za njeno uspešno gajenje.

Gajenje Ehinacee purpuree

Antić ističe da je reč o višegodišnjoj biljci. Najbolje je sejati u proleće i to na otvorenom prostoru.

"Kada se seje u jesen, propadne 90% semenki, bolje je u proleće i to napolju, u saksiji, bašti ili dvorištu. Ne treba je sejati u zatvorenom prostoru, biljka treba sama da prati prirodu i da se razvija. Na obrađenom zemljištu treba posuti seme i pokriti ga tankim slojem. Ne treba previše, može i rukom da se nabaca zemlja. Na ovaj način se postiže izuzetno visoka klijavost semena", objašnjava Antić.

Ehinacea nije zahtevna biljka

Rasađivanje se vrši kada se formiraju dva stalna lista. Ehinacea cveta tek u drugoj godini, retko u prvoj. Cvet ove biljke privlači veliki broj pčela. Iz cvetova koji su bodljikavi, poput ježa, Živojin u jesen skuplja seme, pre mraza. Vađenje korena se vrši u trećoj godini. Potrebno je centralni koren ostaviti u zemlji, kako bi biljka u proleće opet nikla.

Živojin se ne bavi proizvodnjom lekovitih tinktura, jer, kako kaže, ne želi da se meša u tuđi posao.

Nema đubrenja i nema prihrane

Naš sagovornik ističe da je gajenje ehinacee veoma jednostavno i da biljka nije zahtevna:

"Najbitnija stavka je da kod lekovitog bilja nema đubrenja i nema prihrane. Tek kada biljka pomalo klone, tada se zaliva. Naravno, ne treba dozvoliti da se osuši. Tada ona da bi preživela, usvaja hranljive materije iz zemljišta. Jako je bitno da se ne sadi tamo gde ima krtica. Pogodno je da se sadi gde je ravnica, kao i na obroncima šuma u zasenku, da je ne prži sunce. Za nju je pogodna čak i lošija zemlja".

Osim ehinacee, Antić se bavi proizvodnjom raznih vrsta ljutih papričica, paradajza jabučara, ali i drugog lekovitog bilja. Među njima su Lobelia inflanta, Plava staničarka i Angelika. S obzirom na to da se bavi prodajom semena i korova, zaradu konkretno od lekovitog bilja je moguće očekivati tek u trećoj godini.

Foto: Živojin Antić