• Uređenje vrta
  • 01.10.2020. 12:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Novi Sad

Uređujete vrt - potrebno vam je stručno mišljenje?

U zavisnosti od veličine vrta odnosno njegovog sadržaja, kao i budućeg načina korišćenja, njegov dizajn podrazumeva planiranje staza, ograda, zida, pa i elemenata poput fontanice, jezerceta ili bazena. Za ispunjavanje ovih zahteva potreban vam je, ipak, pejzažni arhitekta.

Foto: Julijana El Omari
  • 372
  • 17
  • 0

Mnogi smatraju kako je uređenje dvorišta, bašte, okućnice ili vrta veoma lak posao, ali kada krenu u taj poduhvat ni svesni nisu da im je ipak potrebna stručna pomoć. Većina potroši silan novac na biljke, zasade ih, neguju, ali one nikako da uspeju, baštica se pretvara u "džunglu" odnosno ne izgleda onako kako su videli u nekakvom magazinu. 

Iako deluje jednostavno, reč je o vrlo zahtevnom poslu, gde najčešće u pomoć priskaču pejzažne arhitekte koji sa zadovoljstvom osmišljavaju kako će da izgleda bašta, vrt, gradski park, ulica, staza, fontana, dečje igralište...Sem toga, oni veoma vode računa i o tome kako će da iskombinuju razne vrste cveća i drveća.  

Spona arhitekture i građevine sa biološkim naukama

Novosađanka Olgica Marinčić, koja je kao i sva gradska deca odrasla na betonu, rešila je da kroz svoj posao i struku oplemeni Novi Sad, ali i druge gradove u nekadašnjoj Jugoslaviji. Ceo svoj radni vek posvetila je izradi i analizi i konceptualnim rešenjima za parkove, groblja, sportske Centre i rekreaciju. Kako kaže njeni najdraži objekti koje je izradila i na koje je jako ponosna su Park "Đure Đakovića" u Sarajevu i Dečje selo u Sremskoj Kamenici.

Kako da oblikujete kamenjar u dvorištu?

"Mnogi ne znaju, ali prvo pominjanje pejzažne arhitekture gde se opisuju vrtovi je u "Epu o Gilgamešu". Iako je delo sastavljeno oko 1700. godine p.n.e. sadrži izvanredne univerzalne stvari poput pejzažne umetnosti u određenoj situaciji. Ipak, gledajući kroz istoriju prvi parkovi ovog tipa nastali su u Kini, ali su i dalje slabo proučeni. Naša stuka je zapravo spona arhitekture i građevine sa biološkim naukama i šumarstvom", objašnjava Marinčićeva. 

Zašto ne možete sami da uredite vrt?

Kako kaže, iako u Srbiji sada ima dosta pejzažnih arhitekara, kod nas to još uvek nije razvijeno kao na zapadu gde se široko koristi ovaj inženjerski naziv, povezujući ga često sa umetničkim oblikovanjem. Rusija je najbolji primer za ozelenjavanje naselja i uređenje predela. 

"Naša bliska delatnost je hortikultura ili uređenje okućnice. Ukoliko se uređuje vrt, park ili bilo koji drugi predeo, pejzažni arhitekta treba da bude ravnopravni član tima od samog početka projekta, a ne samo poslednja 'dekorativna' karika. 'Biološka osnova' svakog projekta sadrži vrednovanja prirodnih uslova, ekoloških zahteva, ambijenta, socološke strukture." 

'Biloška osnova' svakog projekta sadrži vrednovanja prirodnih uslova 

Ljudi često misle da će bez ičije pomoći umeti da urede svoj vrt, ali nisu svesni, napominje naša sagovornica, da u tim slučajevima dolazi do mnogo propusta i nesagledavanja potreba pre svega botaničkog sadržaja, što za posledice ima sušenje bilja, a što se kasnije teško ispravlja. Kada je reč o malim vrtovima, kaže da ljudi često greše u njihovom uređenju, te umesto da on izgleda lepo, često se u njima vidi ambijentalni nesklad i pretrpanost sadržaja. 

Akcenat na prirodnoj održivosti

Upitana koliko pažnje poklanja održivosti i zaštiti prirode, Marinčićeva kaže da uvek gleda da održi prirodnost nekog vrta ili bašte, a da ne potencira na dekorativnosti. Loše uređena bašta utiče na cenu podizanja, a naročito na uslove održavanja i dugovečnosti zelenila. Navodi da ne započinje posao ukoliko nema pravog i prvog kontakta i razumevanja. 

Terapijski vrtovi kao lek

"Upoznavanje sa investitotima i pojedincima koji žele da urede baštu, ili neku zelenu površinu je najvažnija karika. Saslušam njihove želje i zahteve, i ako vidim da traže nerealne stravi, potrudim se da im objasnim zašto je to neizvodljivo i dam im najbolje rešenje šta bi trebalo da urade. Kod nas, nažalost, još uvek nije razvijena svest o važnostima pejzažne arhitekture", ističe naša sagovornica. 

Oštro oko i botaničko znanje

A da bi se napravio jedan kvalitetan vrt, funkcionalan, koristan i lep za oko trebalo bi se ipak posavetovati sa stručnjacima

"U zavisnosti od veličine vrta odnosno njegovog sadržaja, kao i budućeg načina korišćenja, njegov dizajn podrazumeva planiranje staza, ograda, zida, pa i elemenata poput fontanice, jezerceta ili bazena. Naravno veoma se mora voditi računa i o prostoru za sedenje i odmor, i delu za ozelenjavanje."

U uređenju vrta, nije važan samo sadržaj elemenata već i način njegovog korišćenja (foto: Olgica Marinčić)

U ovom poslu, potrebno je oštro oko, ali i veliko botaničko znanje, jer je izbor biljaka veoma važan. Kako navodi, pejzažni arhitekta mora da zna strukturu zemljišta, kako bi sa pažljivo izabrao biljke koje mogu da uspevaju na njemu. 

"Kada se uređuje vrt, bitno je posaditi razno sezonsko bilje, kako bi bašta bila lepa tokom cele godine, a tu je vrlo važan i odabir semena, zatim potrebno je poznavanje kada koja biljka cveta i zeleni i kako se slaže sa drugim vrstama cveća", kaže ovaj pejzažni arhitekta.  

Samonikle biljke: Čuvaju zdravlje povrća i estetski obogaćuju vrt

Naravno, bitno je uzeti u obzir i redovno održavanje vrta jer bez toga ne vredi ni 1.000 saveta stručnjaka. 

"Postoji rešenje i za ljude sa manjim kućnim budžetom, samo je važno napraviti idealan plan ozelenjavanja, kao i izabrati bilje koje nema velikih zahteva prema uslovima sredine."


Tagovi

Pejzažna arhitektura Olgica Maričić Uređenje vrta Održavanje vrta Botanika Plan ozelenjavanja Bašta Zelenilo


Autorka

Ljiljana Milovanović

Više [+]

Poljoprivredna tehničarka voćarsko - vinogradarskog smera sa bogatim novinarskim iskustvom u različitim medijima. Dobtinica nagrade za najbolju novinarku Dnevnika 2010. godine. Ljubitelj pasa.