• Lekovita svojstva uve
  • 24.08.2016. 11:00

Uva - prirodni lek za bolesti bubrega

Uva, niski zimzeleni grm, upotrebljava se od davnina u narodnoj medicini za lečenje urinarnog trakta!

  • 2.520
  • 625
  • 0

Uva ili medveđe grožđe (Arctostaphylos Uva - Ursi) je niski, razgranati zimzeleni grm. Ta biljka je naziv dobila po medvedima jer se oni najčešće hrane njenim plodovima. Gustog i površinskog korenskog sistema, uva ima veliku sposobnost vezivanja zemljišta.

Stabljika je crvenosmeđa, gola ili slabo dlakava. Listovi su mnogobrojni, kompaktni i debeli. Gornja strana listova je tamnozelena i sjajna, a donja svetlija, izrazite mrežaste nervature. Grm naraste u visinu 20-60 cm. Cvetovi se nalaze na kratkoj stabljici a sakupljeni su u viseće grozdaste cvasti. Cveta od aprila do jula, u zavisnosti od nadmorske visine na kojoj raste. Plod je mala, crvena jednosemena bobica koja sazreva u jesen. Plodovi su jestivi, ali bezukusni, pa ih više preferiraju ptice i druge divlje životinje. Uva se uglavnom razmnožava vrežama, a nešto manje semenom.

Raste u planinskim krajevima

Raste u planinskim krajevima na proplancima obraslim vresovima i klekom, kao i na sunčanim kamenitim travnjacima. Najrasprostranjenija je na području planinske makroregije i na planinama južnoprimorske mezoregije. Zbog svoje izuzetne lekovitosti, njena brojnost se na prirodnim staništima polako smanjuje jer je sakupljači lekovitog bilja čupaju zajedno s vrežama. Iako mere zaštite nisu preduzimane, svejedno treba pripaziti na njeno nekontrolisano branje.

Raste na kiselom, suvom i oceditom, peskovitom ili kamenitom zemljištu, kao i na osunčanim terenima. Prilično je važna na planinskim padinama jer ima sposobnost zadržavanja zemljišta. Može da raste i u slabijoj senci, a odlično podnosi sušu. Najčešće raste na siromašnim i neplodnim zemljištima. Uvi nije potrebno đubrenje. Dobro raste na otvorenim i izloženim područjima. Otežano raste na suvim i vrućim letnjim podnebljima. Ako se presadi iz divljine, rast ove biljke će biti izuzetno otežan.

Sprečava eroziju zemljišta

Pomaže pri sprečavanju erozije zemljišta na padinama i obroncima. Razmnožava se reznicama ili deljenjem biljaka (treba postupati vrlo oprezno jer koren ne voli uznemiravanje), kao i pomoću semena. Uzimaju se reznice dužine 5-8 cm i sade se u klijalište od avgusta do decembra. Reznice sporo rastu. Potrebno im je skoro godinu dana da formiraju koren. Deljenje biljaka obavlja se u rano proleće. Semenke, čim postanu zrele, najbolje je posejati u zaštićenom prostoru. Pre setve semenke treba umočiti u vrelu vodu na 10-20 sekundi ili se posipaju zapaljenom slamom i onda ostave da odstoje dva meseca na temperaturi 2-5°C.

Semenke će proklijati za 2-3 meseca na temperaturi od 15°C. Kada su biljke za rasađivanje dovoljno velike, mogu se presaditi u veću posudu i ostaviti da prezime prvu zimu u hladnom klijalištu ili zaštićenom prostoru. Biljke možemo presaditi u kasno proleće ili rano leto.

Nema štetočina ni bolesti. Ako se gaji na slabo dreniranim zemljištima ili u pretoploj klimi, uva postaje osetljiva na određene bolesti, kao što su: crna plesan, rđa i trulež korena.

Lečenje bolesti bubrega

Od davnina je ova biljka korišćena za lečenje bolesti bubrega, bešike i mokraćnih kanala. Njena lekovita svojstva baziraju se na prisustvu 5-11% glikozida arbutina u ćelijskom soku. Zahvaljujući njemu, uva ima diuretičko dejstvo. Tokom izlučivanja arbutin ima antiseptički uticaj na mokraćnu sluznicu. Druge hemijske materije koje se nalaze u listovima su: metilarbutin, glukozid erikolin, galna kiselina, elaginska kiselina. U medicinske svrhe koriste se osušeni listovi koji se sakupljaju jedino od samonikle biljke. Oni se sakupljaju u septembru i oktobru, pa zato moraju da budu zeleni i sušeni uz blažu toplotu.

Listovi se beru po lepom vremenu, ujutro, nakon što se rosa osuši. Suši se na otvorenom prostoru po toplom i sunčanom vremenu, ali u polusenci kako bi listovi zadržali svoju boju. Oni se, takođe, mogu postaviti na žice rešetke ili okvire baštenske mreže na visinu od jednog metra da bi se omogućilo strujanje vazduha. Listove treba rasporediti u jedan sloj, pa ih nije potrebno dirati tokom sušenja, osim u slučaju kada ih treba okrenuti. Listovi se čuvaju u drvenim ili limenim kutijama, na suvom mestu kako se ne bi navukla vlaga. Čajevi se pripremaju od listova, stabljike i korena jer imaju antiseptička, diuretička, adstrigentna svojstva.

Smanjuje nakupljanje mokraćne kiseline

Uva pomaže u smanjenju preteranog nakupljanja mokraćne kiseline i bolova kod kamenja u bubrezima. Listovi su bogati taninima i nekad su se koristili za farbanje odeće i kože. Plodovi se mogu jesti sveži ili kuvani. Iako bezukusni i brašnasti, kuvanjem postaju slatki. Mogu se dodavati u variva. Grančice sa zelenim listovima i crvenim plodovima mogu se upotrebljavati kao božićne dekoracije.

Pri korišćenju preparata od uve potrebno je pripaziti da lekovi i dodaci ishrani nemaju kiseli uticaj na urin. To su na primer: vitamin C, sok od brusnice, sok od narandže i drugih agruma. Preparati od te biljke mogu da nadraže bubrege i sluzokožu, pa se nikako ne bi trebali koristiti tokom dužeg vremenskog perioda, a trudnice bi ih trebale izbegavati. Takođe, preparati od uve se ne preporučuju ni deci mlađoj od 12 godina. Iako nema propisane kliničke doze, dnevna količina potrebna za lečenje urinarnog trakta je 10 g listova ove biljke. Velike doze mogu da dovedu do mučnine i povraćanja, zbog prisustva tanina. Predoziranje može da izazove zujanje u ušima, mučninu, povraćanje, gušenje i grčeve u stomaku.


Tagovi

Uva Medveđe grožđe Šuma Lekovito bilje Narodna medicina Čaj Prirodni preparati


Autorka

Martina Režek

Martina je magistar inženjer hortikulture Agronomskog fakulteta, a cilj joj je da se usavršava na području nauke u poljoprivredi.