Uzgajivači cveća nemaju pauzu ni u jednom periodu godine

Poljoprivredno gazdinstvo na periferiji Novog Sada 13 godina se bavi proizvodom cveća, na oko 1.000 metara površine natkrivene plastenicima. U proizvodnji učestvuje cela porodica uz pomoć nekoliko radnika.

U ovom rasadniku može se pronaći jesenje i prolećno sezonsko cveće. Najviše se kupuje u proleće kada se, kako kažu, posle duge zime probudi veliko interesovanje.

"U proleće je najveće interesovanje za kupovinu cveća i najviše se kupuju muškatle, surfinija i petunija koje mogu stajati i napolju. Kupuju ih verovatno zato što najduže cvetaju, od ranog proleća do kasne jeseni dok ih ne ubije mraz," priča nam radnica ovog poljoprivrednog gazdinstva Ana Bandić koja se pre nekoliko godina posvetila ovom poslu, takođe iz velike ljubavi prema cveću. "Cveće pozitivno utiče na mene. Koliko puta dođem sa glavoboljom i kad uđem ovde posle nekog vremena prestane da me boli glava. Biljke veoma pozitivno utiču na ljude," objašnjava Bandić.

Sezonsko cveće zahteva redovnu prihranu 

Ona naglašava da sezonsko cveće koje se uzgaja u dvorišnim uslovima mora imati redovnu prihranu kako bi, uz dovoljno hrane, bilo bujnije i dalo što više cvetova.

U proleće uzgajaju i tropsko odnosno egzotično cveće. Iako se u domaćim uslovima drugačije razvija u odnosu na cvetanje u zemljama iz kojih potiče, može se prilagoditi kućnim uslovima i može cvetati u svako doba godine.

"To je cveće koje nije iz naših krajeva, uglavnom iz Južne Amerike. Kod nas dostiže mnogo niže visine, dok u tropskim zemljama poraste i do dva metra. Imamo lijandere, žutu kasiju, ukrasne javore, agave," navodi Bandić.

Od egzotičnih biljaka uzgajaju i slatki krompir i lantanu koji se, objašnjava Bandić, sade u šarenim žardinjerama i ne traže puno posla.

"Jednostavno je za negu, zakidaju se vrhovi da bi se bokorili, nema skidanja precvetalih cvetova, nema čišćenja, jednom nedeljno malo pogledati i zakinuti koji vrh," ističe Bandić.

Kada je reč o jesenjoj sezoni, dominantne su trajnice, hrizanteme i dan i noć. Kako kaže Bandić, hrizantemi cvet traje šest nedelja, a kupci se više odlučuju za dan i noć.

Biljke koje su malo kompleksnije za održavanje rado kupuju bake kojima je, ističe, zadovoljstvo da se posvete uzgajanju, te kupuju što manju biljku kako bi je gledale kako polako raste i razvija se, dok se mlađa populacija odlučuje pre za cveće koje je jednostavno za negu.

"Imamo šefleru, ona je od čestih biljaka koje kupuju, potom zamija koja je dosta popularna i uglavnom je kupuju mlađi bračni parovi. Pretpostavljam da je to zbog toga, što ne zahteva mnogo nege, retko se zaliva, ne traži puno sunca, može da bude i u mračnijem delu sobe, lepo raste i lako je za održavanje. Mlađi uglavnom kupuju takve vrste cveća jer nemaju puno vremena zbog posla i obaveza," priča Bandić.

Uzgajaju i različite vrste sukulenata koji su jednostavni za negu, kao što su: japansko drvce, ukrasni grašak, kaktusi, bendžamini, razlučite dekorativne puzavice, starinska cveća kao sparagus.

Saveti za kupce o negi i procesu uzgajanja i održavanja biljaka

Bandić vrlo rado daje savete kupcima o negi cveća i tome na šta treba da obrate pažnju. S obzirom na to da je veliko interesovanje za sobnim cvećem.

"Imamo različito sobno cveće od puzavica, drvenastog, cvetnog, po visini nisko, srednje i visoko. Od drvenastvih imamo različite fikuse mikrokarpa, triangularis, bendžamin, fikus elastika. Od cvetnica imamo orhideje. Dajemo savete i za negu i rast i razvoj. Ako kupci naiđu na neke probleme, mogu da pozovu i da nas pitaju- sve što im nije jasno. Što se tiče sobnog i dvorišnog cveća, nega zavisi od vrste cveća. Potrebno je da biljka ima odgovarajuće uslove za život i onda nema puno nege," dodaje ona.

Iako mlađi pre biraju cveće jednostavnije za održavanje, kada je u pitanju lekovito bilje pokazuju veliko interesovanje.

Začine, čajeve i ostalo lekovito bilje lako je negovati i uzgajati, navodi Bandić objašnjavajući da ih treba samo zaliti kada ostanu bez vode, presaditi u veću saksiju po potrebi i držati na odgovarajućem mestu.

Toplije zime pogoduju razvoju biljaka

Iako klimatske promene u poslednjih nekoliko godina znatno utiču na mnoge grane poljoprivrede, kada je u pitanju cveće u plastenicima, nema velikih problema, navodi Bandić. Kako objašnjava, toplije zime čak i prijaju razvoju cveća i jednostavnija je nega u tim okolnostima, manje je zalivanja i manje loženja.

Ono što može da izazove problem su jake kiše, dodaje ona. Vlažna klima, pogoduje razvoju biljnih vaši kojih je ovog proleća bilo u njihovom rasadniku, ali u minimalnoj meri te sadnice nisu uništene i oštećene. 

"Ukoliko se pojave bolesti onda se biljke prskaju insekticidima kako bi se uklonile te štetočine koje je napadaju. Ukoliko se uzgaja u uslovima koji njoj ne odgovaraju, biljka počne da boluje. Pre svega treba dati biljci ono što njoj treba. Ukoliko biljku koja ne voli sunce, stavite na mesto koje joj ne odgovara, ona će početi da vene, sparušiće se dok ne ugine. Ukoliko je premestite tamo gde joj odgovara, ona će se oporaviti polako," poručuje Bandić.

Mora se dosta količinski prodati da bi se dobro zaradilo

Ova godina proizvodnje, navodi ona, bila je odlična. U svojoj proizvodnji nikada nisu konkurisali za državne subvencije i sami se nose sa svim troškovima. Kako objašnjava Bandić, to je posao od kog nije lako zaraditi dovoljno, mora se, ističe, dosta količinski prodati kako bi se zaradilo. Prodaju dosta razvijaju i putem interneta.

Veliko je interesovanje za Osmi mart kada se najviše kupuju ciklame, orhideje, primule i sve ostalo od sobnog cveća. S obzirom na to da se u toku ovog vikenda oboležavaju Dani mrtvih kod pripadnika katoličke verosipovesti, a Zadušnice kod pravoslavnih vernika, navodi da imaju dosta posla i u tom periodu.

"Kada je reč o Danu mtvih i o Zadušnicima, kupuju se najviše hrizanteme i trajnice. Neko neće hrizanteme, pa kupuje tujice i postavi samo rezano cveće u vazama. Dosta se uzima i cveće koje ne traži puno vode poput ruža i četinara," navodi Bandić.

Dodaje da cveće nema upotrebu samo za takve prilike ili kako bi ulepšalo prostor u kome živimo. Ističe da su mnoge biljke dobri prečišćivači vazduha, da unose pozitivnu energiju, te podseća da moramo znati da je njihova uloga višestruka i pre svega, da nas učine dobro raspoloženim i pomognu da se bolje i zdravije osećamo.