Za razmnožavanje sladića najbolje upotrebiti reznice od biljaka starih dve do tri godine

Drvenasta biljka, snažna i vrlo razgranata, iz koje izbijaju mnogobrojne, do dva metra duge puzeće vreže iz kojih se, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Beograd Anka Kačarević, razvijaju nove biljke, tako da se biljka sladić vrlo brzo širi. To je biljka umereno toplog i suvog podneblja, kojoj treba mnogo svetlosti.

"Listovi su neparno perasto složeni, sa četiri do osam pari listića. Cvet ima specifičnu građu leptirnjača (fam. Fabaceae), a krunica je žuto-bele boje. Cvetovi u grozdastim cvastima se nalaze na vrhu stabljike i u pazuhu listova. Plod je u vidu pljosnate mahune, smeđe boje", kaže ovaj savetodavac dodajući da se žlezdane, lepljive dlake nalaze na svim nadzemnim delovima biljke.

Ekstrakt sladića štiti paradajz od opasnih oboljenja

Za gajenje su pogodne peskuše i peskovite ilovače, a ne odgovaraju zabarena i vlažna zemljišta. Ipak, slatki koren uspeva i na siromašnim zemljištima, jer ima dobro razvijen korenov sistem. Slatki koren je dugovečna vrsta i može doživeti i više od 20 godina.Treba ga gajiti prvenstveno na manje plodnim zemljištima, zemljištima ugroženim od erozije i klizanja, na kojima gajenje drugih kultura nije ekonomično.

"Ukoliko se slatki koren gaji na plodnom zemljištu, ono se obrađuje na uobičajeni način - u jesen duboko oranje, što ranije i što dublje. Od dubine oranja i stepena rastresitosti zemljišta zavise intenzitet razvoja korena i prinos", rekla je Kačarevićeva i dodala da se u zavisnosti od roka sadnje, priprema zemljište odmah u jesen ili u proleće.

Razmnožavanje semenom nije rentabilno

Sladić se proizvodi delovima korena - reznicama, odnosno stolonima. Smatra se da je za sadnju najbolje upotrebiti reznice od biljaka starih dve do tri godine. One su veličine 10 do 15 cm i čim se naprave, odmah se sade na stalnom mestu. Razmnožavanje semenom nije način za rentabilno gajenje.

"U našim uslovima slatki koren donosi malo semena koje zbog tvrde semenjače teško klija, te se ovaj način razmnožavanja u praksi ne primenjuje. Slatki koren se može saditi u proleće ili u jesen. Sadi se što ranije, kako bi biljke bile sposobne da podnesu eventualnu sušu. Jesenja sadnja je pogodnija i bezbednija od prolećne i obavlja se kada je zemljište dovoljno vlažno", kaže ovaj stručnjak i dodaje da veličina vegetacionog prostora zavisi od nagiba zemljišta i drugih faktora.

Dobra zamena za kantarion

U normalnim uslovima gajenja sadi se na 60 do 80 cm red od reda i 25 do 30 cm između biljaka u redu. Može da se sadi u brazde na oko 10 cm dubine. U njih se po dužini polažu reznice i pokrivaju zemljom.

"Ako se slatki koren gaji na strmim zemljištima koja su ugrožena od erozije, tada se sadi u jamice na manjim rastojanjima. Reznice se polažu vodoravno na dno jamice i po-krivaju zemljom", kaže Kačarevićeva i dodaje da je za sadnju na razmaku 100 x 50 cm potrebno oko 20.000 reznica.

Podsetimo, sladić ima brojne lekovite efekte, a u narodnoj medicini se koristi za lečenje mnogih oboljenja kao što su astma, depresija, kronični umor, virusne i gljivične infekcije, bolesti jetre, tuberkuloza, artritis i mnoge druge. Ima brojne antidepresivne sastojke pa je time dobra zamena za kantarion. Zbog delovanja na hormon kortizol pojačava otpornost na stres, zbog se preporuča koristiti ga tokom teških fizičkih i psihičkih napora.