Zašto tuja više nije najbolji izbor i koje su alternative?

Da li je vreme da kažemo: "Zbogom tuje!" Dugo je bila prvi izbor kada su u pitanju biljke koje štite privatnost i ujedno ulepšavaju okućnicu. Zimzelena boja i relativno brz rast činili su je gotovo nezaobilaznom u planiranju bašte. Ipak, s promenama klime i sve češćim sušama, mnogi se danas pitaju - da li je tuja i dalje pravo rešenje?

Pri novim sadnjama možda bi trebalo razmisliti o alternativama, biljkama koje predstavljaju bolje, prirodnije i otpornije izbore.

Smeđe i beživotne

Zastarele i ružne primerke bolje je što pre ukloniti i napraviti mesta za nove, piše Agrarheute, navodeći nekoliko razloga zbog čega izbegavati tuju prilikom novih sadnji.

Zapadna ili obična tuja, Thuja occidentalis, potiče iz istočne Kanade i severoistočnih delova SAD-a, područja s mnogo jezera, velikim padavinama i niskim temperaturama. Zbog toga prirodno zahteva vlažno zemljište. Isto važi i za sorte divovske tuje, Thuja plicata, koje takođe trebaju dosta vode.

Suši vam se tuja? Posmatrajte je, sama će se "odati" zašto

Zbog sve češćih suvih zima i vrelih, sušnih leta, pate od stresa i postaju lak plen raznim vrstama potkornjaka koji nagrizaju grane, što uzrokuje sušenje, smeđenje i savijanje izdanaka. Kada jednom porumene, tuje se više ne mogu zazeleniti. Navodnjavanje ‘kap po kap’ i malč od pokošene trave pomažu u očuvanju vlage. Kod početne zaraze potkornjacima, odsecite suve grane kako biste sprečili širenje.

Neke sorte tuje prirodno dobiju bronzano-smeđu ili maslinastozelenu boju zimi, što je normalna reakcija na jake minuse. To se ne odnosi na sorte poput Smaragda i Brabanta. Ukoliko se u proleće ne vrati zelena boja, to znači da su se već osušile pod suncem kasne zime, jer koren nije mogao da upije vodu iz zaleđenog ili isušenog tla. U suvim zimama zalivajte sve zimzelene biljke ili ih prekrijte zaštitnim platnom ili agrotekstilom.

U prirodi, a i u parkovima bez orezivanja, tuje mogu da dožive veliku starost. Međutim, kao ograde (živice), ne traju dugo. Posebno su osetljive starije, ako se nepravilno orezuju. Od početka je oblikujte u trapezni oblik (šire pri dnu) da sve grane dobiju dovoljno svetla. Ako su postale preširoke i smetaju, treba ih ukloniti.

Zimzelene alternative

Tuje su guste i brzo rastu – tu im se ne može osporiti prednost. Ali ako imate malo više strpljenja, sledeće zimzelene biljke pružaju veću korist za prirodu:

• Tisa, Taxus baccata, podnosi duboku senku i sunce, lako se orezuje i obnavlja iz starog drveta. Više od 20 vrsta ptica jede njene jarko crvene plodove.
• Obični klek, Juniperus communis, je odličan izvor hrane za ptice. Za razliku od stranih sorti, ne oboleva od rđe kruške. Pogodan za sunčane, suve terene.
• Obična božikovina, Ilex aquifolium, polako, ali sigurno raste u prirodni "zeleni zid". Njeni sjajni listovi i jarko crvene bobice hrane ptice do duboko u zimu.
• Grmoliki bršljan, Hedera helix ‘Arborescens', ne penje se, već raste kao grm do dva metra. Cveta kasno u jesen – raj za poslednje pčele i leptire. Treba ih redovno orezivati s obe strane. U protivnom brzo se šire po drveću i cvetnjacima.