Najčešće se sade uz samu ogradu, vole vlažne, kišne uslove i visoku vlažnost, zato razmislite koliko je vaše dvorište pogodno za njih.
Ako ste od onih koji su posadili tuje ili o tome razmišljaju, imajte na umu da promena vremena ostavlja traga na njih. Donedavno su bile odlične i za zaklon od znatiželjnih pogleda, ali, to često i nije slučaj. Ovo zimzeleno drvo u vrtu lepo je samo ako se tu dobro oseća u suprotnom predstavlja tužan prizor, piše mađarski Agroinform.
Najčešće se sade uz samu ogradu, vole vlažne, kišne uslove i visoku vlažnost, zato razmislite koliko je vaše dvorište pogodno za njih. Ako moraju da žive na mestu koje je previše suvo i osunčano, vrlo teško to podnose.
Stabla obično rastu visoko, a relativno su plitkog korena. Pripadaju porodici borova i čempresa. Nije im prijatno ako je u njihovoj blizini prometan put, a ni zemlja slabijeg kvaliteta im nije dobar prijatelj. Dakle, tuja nije nimalo nezahtevna biljka. Ako uslovi držanja nisu odgovarajući, ona nažalost ne pokazuje svoj najlepši oblik, pa ne čudi da u mnogim vrtovima vidite suve, smeđe tuje.
Smeđe iglice ukazuju na čestu bolest Didymascella thujina, čiji se simptomi mogu uočiti vrlo brzo, jer mladi izdanci počnu da dobijaju smeđu boju u proleće. Obično se bolest prvo pojavi u donjem delu biljke, a zatim, nažalost, s vremenom može odumreti ceo izdanak – navodi se na blogu Szabolcsa Megyerija.
Odumiranje izdanaka i grana tuje takođe je vrlo česta i vrlo opasna bolest. Mladi vrhovi izdanaka u proleće požute i potom odumiru. Na drvenastim delovima mogu se uočiti udubljene pege. Bolest se najčešće javlja na biljkama sa nedostatkom kalcijuma i magnezijuma.
Imajte na umu da kod biljaka stres može biti podstaknut naglim zahlađenjem, jakim sunčevim zracima ili iznenadnom velikom količinom kiše, kao i nedostatkom vode i hraniva. Bolest se može izbeći ako se tuje redovno zalivaju i snabdevaju dovoljnom količinom hraniva. Međutim, zaražene delove potrebno je ukloniti i uništiti što je pre moguće.
Nažalost, lisna vaš ne štedi ni tuju. To možemo očekivati uglavnom od kraja marta do početka jeseni. Oštećuju mlade izbojke i lišće jer izlučuju mednu rosu koja uzrokuje čađavu plesan, kao u slučaju vaši. Važno je stalno pratiti biljku i, čim primetite njihovu prisutnost, napasti ih pesticidom.
Nisu samo štetočine ili bolesti uzrok što tuja u dvorištu ne pokazuje svoje najlepše lice. Važno je ne dopustiti da se osuši, jer ako je vlažnost vazduha izrazito niska, to tera biljku na veliko isparavanje, što je takođe može oštetiti. Ipak, osim štete od mraza i prometnih saobraćajnica, velika koncentracija zagađivača u vazduhu takođe može biti razlog njenog lošeg izgleda.
Posmatrajte je i vrlo jednostavno možete uočiti šta je problem. Ako je suvoća ili atmosferska suša, izbojci se brzo i spektakularno osuše. Međutim, ako je razlog nedostatak svetla ili gust prostor, tada unutrašnji delovi tuje počinju da odumiru i suše se, kao i oni delovi biljke koji su imali malo svetla. Zapravo, čak i celo lišće može pasti na deo s nedostatkom svetla.
Ako je problem loš vazduh ili blizina prometnih puteva, mladica postaje smeđa i odumire. U slučaju stajaće vode, vrhovi izdanaka tuje počinju da se suše raštrkani, a kasnije ta mrljasta odumiranja postaju sve veća.
Orijentalna ili istočnjačka tuja dobro podnosi sušu, ali su joj zahtevi za prostorom prilično veliki. Orezujte je u jesen i proleće, ali nikako leti, kada su velike vrućine.
Zapadna tuja zauzima manje prostora, ali je osetljivija na sušu, pa se mora redovno zalivati. Njena najpoznatija sorta je smaragdna tuja, kojoj je potrebno osigurati i nadoknadu hranljivih materija u proleće i jesen jer će tako biljka imati puno lepšu boju i živahnost. Jako voli i humus. Budući da može enormno da naraste, potrebno je orezati vrh biljke na visini od 2,5-3 metra kako bi se moglo rukovati s njom. To treba učiniti dok je tuja što mlađa.
Tuja preferira blago kiselo tlo. Iako može da živi u većoj saksiji, mnogo se bolje oseća na otvorenom. Važno je da prilikom sadnje u tlo dodate organsko đubrivo ili kompost, a hraniva treba nadomestiti svaki mesec. Vrlo je važno zalivati je nakon sadnje. Ipak, treba znati da ona ostaje zdrava samo ako je od proleća nedeljno zalivamo, ali leti, kad su vrućine, to treba raditi svakodnevno.
Rastvor bakra štiti je od gljivičnih oboljenja, ali potpunu zaštitu pruža kombinacija preparata koji sadrže bakar i sumpor i insekticida. U jesen treba sprovesti i prskanje kako bismo tuju zaštitili od štetočina koje bi mogle prezimiti.
Ako tuja ne može da ostane i preživi u vašem dvorištu, neke od alternativa su: tis, vatreni trn (Pyracantha coccinea), pitomi šimšir ili zelenika (Buxus sempervirens) i bazga.
Tagovi
Autorka