Auto-put preti Keratsudi - bugarskoj beloj sorti grožđa

Dolinu jugozapadne Bugarske uz reku Struma krasi autohtona vinska sorta belog grožđa Keratsuda koje ima samo u ovoj regiji. Karakteriše je kasno dozrevanje u drugoj polovini septembra, bujni rast i visoka plodnost koja rezultira visokim prinosima. Zemljište u ovom delu Bugarske i ivično područje Mediteranske klime osiguravaju dobre uslove za stvaranje unikatnog kvalitetnog vina. Sorta je relativno otporna na sušu, mraz i bolesti što lokalnim vinogradarima i vinarima olakšava proizvodnju.

"Ovu opštinu naseljava više od 3.000 stanovnika, a osnovna delatnost je poljoprivreda. Imamo više od 100 poljoprivrednih proizvođača koji se bave biljnom proizvodnjom i dodatno 150 domaćinstava koji se bave stočarstvom. Pretežno smo poljoprivredna regija", kaže zamenik gradonačelnika Kresne Valentin Stoičkov, malog grada iz ove regije.

Zadnjih 20 godina ovde se govori o izgradnji auto-puta. To je izazvalo brojne kontroverze i polemike u javnosti. Neki nestrpljivo isčekuju izgradnju auto-puta jer smatraju da će im doneti nove razvojne mogućnosti i sigurnosne standarde, a drugi su protiv izgradnje predviđene trase jer misle da ugrožava biljnu i životinjsku raznolikost ovoga kraja.

Svaka porodica ima svoj vinograd

Stav dela javnosti o izuzetnoj važnosti poljoprivrede za lokalne proizvođače potvrdio nam je lokalni proizvođač vina i rakije Dimitri Vasilev: "Svaka porodica ovde ima svoje vino jer to je deo naše tradicije. Ako auto-put Struma prođe kroz ovu dolinu to će biti katastrofa za naše vinograde. Bila bi to opasnost za našu autohtonu sortu Keratsudu. Da, želimo aut-oput, ali neka ide istočnom alternativnom trasom, a ne uz reku i kroz naše vinograde."

Auto-put Struma deo je međunarodnog pravca (Hamburg - Solun) koji povezuje četiri države: Bugarsku, Rumuniju, Grčku i Srbiju. Izgradnja auto-puta sufinansirana je iz EU sredstava, neke deonice su već izgrađene i stavljene u funkciju, dok trasa deonice u regiji Kresne još uvek nije konačno definisana.

Ekolozi stali u odbranu klanca Kresna

Projekat je zastao zbog jake reakcije aktivista koji su stali u odbranu interesa zaštite životne sredine. Naime, trasa bi trebalo da prođe i kroz 17 kilometara dugačak tesnac Kresne uz reku Struma po kojoj je pravac dobio ime. A on je stanište više hiljada različitih vrsta životinja i biljaka i 21 endemske vrste. Taj koridor delom je projekat Natura 2000 kao stanište posebnog statusa u skladu s direktivama EU.

"Auto-put Struma će negativno uticati na tamošnju posebno brojnu populaciju životinjskog i biljnog sveta. Ekosistem ovog lokaliteta je jedinstven i moramo ga sačuvati", Izjavio je aktivist Daniel Popov, koji se gotovo dve decenije bori za očuvanje klanca Kresna, a predstavnik je nevladine organizacije CEE Bankwatch.

Danas se govori o četiri različite trase, ali ni za jednu još nije postignut konsenzus. Sva predožena rešenja imaju manjkavosti i protivnike. Brojna udruženja okupljena oko zajedničke inicijative zalažu se za projekat koji neće ugroziti krajolik kao ni njegovu floru i faunu. S druge strane Bugarska vlada i građevinska preduzeća žele da ubrzaju izgradnju ovog puta kako bi završili projekat i povukli novac iz fondova unije.

Ovaj pravac je i logistički važan jer je orjentisan prema luci Solun, a koriste ga i brojni turisti na svom putovanju prema Grčkoj.

Dolazi vreme kada će morati da se pronađe kompromis, a ovdašnji vinari se nadaju da će se naći način koji neće ugroziti dugogodišnju tradiciju uzgoja Keratsude - ove retke i specifične vinske sorte.