• Bog vina
  • 23.12.2019. 16:00
  • Šumadijski okrug, Topola

Bahusovo dugo putovanje do Šumadije

Ko bi mogao bolje da čuva i voli vino od samog Boga vina. Udobno zavaljen u presto svog carstva, sa kamenim peharom u ruci i optočen raskošnih grozdovima Bahus je našao još jedan dom - tik ispod kraljevskog brda Oplenac. Zašto se nastanio baš tu?

Foto: Biljana Nenković
  • 140
  • 16
  • 0

Degustacionu salu u vinariji Božidara Aleksandrovića u Vinči kod Topole čuva Sveti Trifun, a podrum lično Bahus. Gorostasnog Bahusa impozantnih dimenzija napravio je vajar Nebojša Savović Nes i to je najveća skulptura starorimskog boga vina na ovim prostorima. Teži tačno 4,1 tonu. Bahus je isklesan od krečnjaka iz istarske Valture.

Do kamenog Bahusa stiže se nakon prolaska kroz špalir drvenih buradi u podrumu. Na kraju dugačkih hodnika gde se nalazi arhiv vina iz najboljih godina, bog se smestio ispred zida od žute opeke, i u tišini sluša tiho sazrevanje napitka, koji ga je i proslavio i koji je po njemu i dobio nadimak - piće bogova. O novom stanovniku Šumadije mnogo toga se zna, ali i mnogo toga bi se moglo reći.

Vizitorski centar za seoski i vinski turizam

Isklesali svog Bahusa

"Bahus je umetničko delo našeg poznatog vajara i Šumadinca Nebojše Savovića Nesa iz Gornjeg Milanovca. Mnogo truda i znanja je uložio da napravi ovo umetničko delo od koga zastaje dah. Njegove dimenzije su 103x122x180 centimetara i težak je preko četiri tone. Bilo je sasvim logično da u podrum vina smestimo Boga vina i tako upotpunimo ambijent. S druge strane ovaj deo Šumadije poznat je po nepreglednim vinogradima i dobrim vinima, pa nije mogao da dobije bolji novi dom od ovog," kaže Božidar Aleksandrović.

Tako je Bahusu dodeljena uloga da u narednim godinama, a možda i vekovima, ko zna, bude svedok nastajanja čuvenih šumadijskih vina. On ne zna da se doselio na mesto gde su stolovali srpski kraljevi, koji su takođe pravili vino, ali o Bahusu se nadaleko čulo.

Ko su bili bogovi vina?

Starogrčki bog vina bio je Dionis, njegov dvojnik u Rimu Bahus. Ali poznato je da je pre 5.000 godina u faraonskom Egiptu vino imalo status božanskog napitka. Vernici su ga ispijali samo o svetkovinama, a drugim danima pili su ga sveštenici i vojnici. Egipatski bog vina bio je Asar ili na grčkom jeziku Oziris.

Kult Bahusa bio je prisutan u svim strukturama rimskog društva. Možda je malo poznato da su njegovi veliki poklonici bile žene. Veruje se da je festival Bahanalije, koji je održavan nekoliko puta godišnje, dobio ime po njemu, ali kako je naziv odražavao i suštinu zabave, rimski senat ga je 186. godine p. n. e. zabranio.

U VIII veku stare ere kult boga vina u Staroj Grčkoj još nije bio značajno rasprostranjen. Prva pojava lika Dionisa - bosonoga figura koja nosi lozin lastar sa grozdom, u grčkoj umetnosti pojavila se oko 580 godina p. n. e. Jedna verzija grčkog mita govori o Dionisu da je opijen sokom vinove loze u pratnji polubožanskih bića krenuo s helikonskog brda Nisa gde je otkrio vino, na put preko Egipta do Indije.

Glavni cilj Dionisovog tajanstvenog života i ove vesele družine bio je širenje kulta vina po Evropi, Aziji i Severnoj Africi. U mitu se navodi da, ne samo da je pokorio Indiju, osnovao gradove i dao im zakone, već je stanovništvo naučio vinogradarstvu.

Bahus će u narednom periodu biti svedok nastajanja čuvenih šumadijskih vina

Da li su bogovi izmislili špricer?

Druga legenda govori da je Dionis donet među nimfe. Tu su ga muze i drugi bogovi obrazovali, a nakon punoletstva, otkrili mu i tajnu pravljenja vina od grožđa. U starogrčkoj mitologiji, Argonauti, legendarni mornari na lađi Argo, krenuli su u potragu za zlatnim runom. More ih dovelo do Istre, gde su osnivali grad Polis 5 i tu su zasadili prvu vinovu lozu. Otuda je valjda i ovaj šumadijski čuvar vina napravljen od kamena iz Istre. Običaj je, u ovoj verziji legende, bio da se vino pije bez razblaživanja vodom.

Međutim, postoji i druga legenda, prema kojoj je starorimski bog vina Bahus preneo vinovu lozu iz oblasti Crnog mora u Grčku. Dok su putovali morem i pili vino počela je da pada kiša. Ostavili su polu - prazne bokale na palubi, a kad je kiša prestala pronašli su vino pomešano sa kišnicom. Svidelo im se tako razblaženo, te se veruje da od tada Grci mešaju vino i vodu.

Pre Bahusa, kao bog vina i grožđa slavljen je Liberator, a kod Ilira na Balkanskom poluostrvu, postojao je bog vina Silvan. Kasnije se, nakon rimske kolonizacije i asimilacije domaćeg stanovništva, sve više koristio naziv Bahus.

Tako je nakon dugog putovanja kroz epohe, civilizacije i vekove Bahus stigao u podnožje Oplenca. Nonšalantnog držanja, bez poziranja publici sedi u svojoj kamenoj fotelji, bdi u podrumu i sa peharom u ruci strpljivo čeka da vidi kakva vina Šumadinci prave i piju. 


Tagovi

Bog vina Bahus Dionis Topola Oplenac Vinova loza Pehar vina Šricer Skulptura Vajar Grožđe Šumadija Mitologija


Autorka

Biljana Nenković

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!