Čak 70 odsto vinskih regija moglo bi da nestane zbog klimatskih promena?

Najnovija naučna studija je pokazala da bi poznate vinske regije u Kaliforniji, Španiji, Italiji, Francuskoj i Grčkoj mogle da postanu potpuno neprikladne za uzgoj vinove loze ako globalno zagrevanje pređe prag od +2°C.  

Do ovog su zaključka istraživači došli nakon pregleda više od 200 studija o uticaju klimatskih promena na proizvodnju grožđa, a studija je objavljena u časopisu Nature.

Ugroženo vrhunsko vino

Preciziraju da bi 29 odsto regija moglo zadesiti ekstremni klimatski uslovi, što će direktno ugroziti proizvodnju vrhunskog vina, dok preostalih 41 odsto zavisi od izvodljivosti efikasnih mera prilagođavanja.

Prema podacima EU-a, prosečne globalne temperature u 12 meseci do januara 2024. godine (gotovo čitavu 2023., op.ur.), bile su 1,52°C iznad nivoa zabeležene u razdoblju pre industrijske revolucije. 

To je dovelo do velikih toplotnih talasa, direktne suše i razornih oluja. Ove pojave su imale značajan uticaj na proizvodnju vina, jer su prinosi pali na najnižu nivo od 1961. godine.

I Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino (OIV) niske stope proizvodnje pripisala je lošem vremenu, uključujući mraz, obilne kiše i sušu.

Rešenja i pozitivna strana

Šest istraživača sa Univerziteta u Bordou i jedan sa Univerziteta u Burgundiji analizirali su potencijalne učinke porasta temperatura.

Smatraju da proizvođači mogu odgovoriti uzgojem različitih sorti grožđa i eksperimentisanjem sa novim podlogama. Međutim, upozorili su da ta prilađođavanja možda neće biti dovoljne za ekonomsku održivost proizvodnje vina u određenim područjima.

Vade milione čokota vinove loze - cilj je spasiti vinogradare i vinare?

S druge strane, izveštaj je pokazalo da bi visoke temperature mogle olakšati uzgoj vinove loze u regijama kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo, severna Francuska, država Vašington, Oregon i Tasmanija.

Na globalnom nivou, otprilike 25 odsto sadašnjih vinskih regija moglo bi imati koristi od povećanja temperature za 2°C, a oko 26 odsto će verovatno i dalje biti prikladno za uzgoj. Istraživači zaključuju da to implicira da se stope globalnog zagrevanja ispod 2°C mogu smatrati sigurnim pragom za više od polovine tradicionalnih vinorodnih područja.