Čokoti loze koje je zasadio Titov vinogradar

Među malinama i šljivama džanarikama, podno planine Kukavica, godinama uspeva vinograd Olivera Jovića, iz Vladičinog Hana. Od grožđa koje proizvode pravi najbolje vino za svoj merak i prijatelje, a koje po kvalitetu ne zaostaje ni za najpoznatijim vinskim brendovima u zemlji.

Tradicija uzgoja vinove loze u porodici Jović prenosi se s kolena na koleno. Prve čokote loze zasadio je Oliverov deda na padinama planine Kukavica.

Biserno ostrvo posle Golog otoka

"Deda je u svom vinogradu primenjivao sve cake koje je naučio dok je radio na održavanju vinograda Josipa Broza Tita, nekadašnjeg doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, na Bisernom ostrvu kod Novog Bečeja", kaže Oliver. Tu se njegov deda zaposlio posle izdržavanja dvogodišnje kazne na Golom otoku.

"U Titovom vinogradu je počeo da radi kao radnik, a karijeru je završio kao upravnik. Imao je čast da brine o vinskim belim sortama grožđa muskat otonel i muskat krokan koje su, jedino na tom mestu, opstale posle najezde filoksere koja je 1876. godine, na našim prostorima, uništila ove sorte", priča Oliver.

Uzročnici fitoplazme pronađeni u našim vinogradima

Vinograd inficiran filokserom može potpuno da ga uništi za tri godine  

Filoksera, jedna od opakih bolesti vinove loze kako je pojasnio širi se preko tla, ali i preko zaprljanih poljoprivrednih alatki, obuće, vozila, samih sadnica i grožđanih sokova.

"Vinograd inficiran ovom bolešću može biti potpuno uništen za samo tri godine. Kada je ova bolest u pitanju ništa u vinogradu ne prepuštam slučaju. U našim loznim rasadnicima filoksera se hrani na lišću američkih sorti loze. Na domaćoj lozi štete se manifestuju na tanjim i nežnim delovima korena. Peskovita zemlja donekle usporava, ali ne zaustavlja širenje filoksere, dok suva glinena zemlja pospešuje njeno brzo širenje", naglašava Oliver.

Svake godine ovaj iskusni vinogradar, koji je po struci inženjer tekstilne tehnologije, svoju inspirativnu priču o proizvodnji vina počinje na Svetog Trifuna kada kreće prvo orezivanje vinograda.

Proizvodi vino iz ljubavi

"Proizvodnjom vina počeo sam da se bavim iz ljubavi i zadovoljstva i zarada mi nije bila najbitnija. Želeo sam da nastavim porodičnu tradiciju gajenja vinove loze i proizvodnje vina. U selu Kunovo imam jedan vinograd od 7 ari i nešto manji oko kuće gde stanujem. Moja porodica je podigla izvanredne zasade merloa, kaberne sovinjona, tamjanike i prokupca. Naš kraj nije baš pogodan za uzgoj vinove loze", priča Oliver.

Kaže da proizvodnja vina za njega predstavlja veliki izazov.

"Od grožđa koje sam proizvedem i onoga što kupim od proverenih proizvođača proizvedem od 1.000 do1.500 litara crvenog vina i nešto malo belog. Vina koja proizvedem još uvek nemaju svoja imena. Pravim ih za svoju dušu ali i za moje prijatelje, drugove familiju", priča zadovoljno Oliver Jović.

U Oliverovim vinogradima sve je kao "pod konac". On uživa u svom poslu koji je, za njega, mnogo više od obične proizvodnje.

Dragoslav Ivanišević: Loza u dobroj kondiciji pred novu sezonu

Grožđe je sveto voće 

Oliver objašnjava da je grožđe sveto voće i da mu treba prilaziti sa puno ljubavi. Za kvalitetno vino potrebno je zdravo grožđe.

"Kada proizvedem grožđe koje u sebi sadrži najmanje 22% šećera znam da ću dobiti vino odličnog kvaliteta. Posle berbe grožđe muljam. Od nekoliko sorti pravim crvena vina. Sve to prebacim u sudove za vrenje. Taj proces traje oko dve nedelje. Potom vino ubacujem u druge sudove gde se odvija tiho vrenje. Vino se od berbe filtrira negde u martu naredne godine. To po zakonu ne bi smelo da se uradi pre 31. marta“, pojašnjava Oliver.

Porodica Jović je pre nekoliko godina, u čast vinu i vinogradarstvu, počela da slavi Svetog Trifuna kao svoju krsnu slavu. Njihova kuća i ove godine je bila puna gostiju. Svi oni su domaćinu, uz čašu dobrog vina, poželeli još bolji rod u vinogradu od prethodnih.