• Organska proizvodnja vina
  • 29.11.2018. 10:15

Dionis - naš adut za dobro crveno eko vino

Nakon 16 godina ispitivanja, proveravanja kvaliteta i umnožavanja repro materijala, nauka je dala odgovor. Stvorila je sortu pogodnu za organsku proizvodnju visoko kvalitetnih crvenih vina.

Foto: Nada Korać
  • 536
  • 186
  • 1

Isčekivanju je najzad došao kraj. Nakon stručnog skupa "Inovacije u vinogradarstvu" održanog na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu stručna javnost bila je u prilici da između 20-tak vina probaju crveno vino od novostvorene sorte za crvena vina - dionis. I mnogi će se zapitati šta je tu epohalno?

Reč je o sorti koja je u kolekcionom zasadu dokazala da je otporna na najvažnija gljivična oboljenja vinove loze. Čekalo se da se od nje napravi vino, pa ako oko bude zadovoljavajuće, imali bismo pravi malu revoluciju u sektoru proizvodnje crvenih vina koja mogu da se proizvedu prema eko principima.

Kada je enolog Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Siniša Ostojić gostima sipao vino, svojih ruku delo, "na prvu loptu" smo ustanovili da je uspeh zagarantovan. Reč je o izbalansiranom vinu, rubin crvene boje, voćnih aroma, umerenog tela, u kome je sve na svom mestu. U nadolazeđem godinama možemo očekivati samo bolja i bolja vina od ove sorte. Kao i kod svakog vina potrebno je da prođe nekoliko berbi, da enolozi puste sebi na maštu i da se "poigraju" sa ovom sortom.

Poreklo sorte

Sorta dionis nastala je u Sremskim Karlovcima iz ukrštanja izvedenog 2001. godine između sorti kaberne fran klon E 11 i sorte panonia koja ima visoku otpornost na plamennjaču i oidium (pepelnica). Cilj je bio stvaranje crne vinske sorte otporne na najvažnije gljivične bolesti sa kvalitetom najboljih V. Vinifera sorti.

Primarna selekcija sejanaca izvršena je u prvoj godini 2002. godine. Od ukupno 150 biljaka na kraju vegetacije je ostalo 30 koje nisu imale simptoma infekcije plamenjačom i pepelnicom na listovima. Ovi sejanci su presađeni na drugu parcelu na način kako je uobičajeno da se sade novi vinogradi. Razlika je bila jedino u tome što se na ovoj parceli vinova loza ne štiti protiv gljivičnih bolesti. Zajedno sa njima je posađen i kaberne fran E 11, koji je služio kao kontrola. U 2005. godini sejanci su doneli svoj prvi rod. Uslovi za razvoj plamenjače i pepelnice u ovoj godini bili su vrlo povoljni.

Nakon tri godine ispitivanja u uži izbor ušlo je pet sejanaca, koji su zatim po prvi put nakalemljeni na podlogu kober 5 BB i sa po šest čokota posađeni na novo mesto na parceli gde se ne vrši hemijska zaštita. Naravno, sa njima je posađena i kontrolna sorta. Nakon završenih ispitivanja na ovoj, trećoj fazi selekcije izdvojen je jedan genotip (SK 01-1/12), koji je prijavljen za priznavanje. Sa njim i kontrolnom sortom podignut je novi eksperimentalni vinograd. U njemu je grožđe ispitivano u cilju priznavanja. U martu 2017. genotip (SK 01-1/12) priznat je kao nova sorta pod imenom Dionis po grčkom bogu plodnosti, zemlje, vina i uživanja. Autori sorte su Petar Cindrić, Nada Korać i Dragoslav Ivanišević.

Od ukrštanja do priznavanja sorte proteklo je 16 godina ispitivanja, proveravanja kvaliteta i umnožavanja repro materijala. Nauka je dala odgovor. Stvorila je sortu pogodnu za organsku proizvodnju visoko kvalitetnih obojenih vina.

Opis sorte

Pri špalirskom načinu gajenja, uz primenu redovnih agrotehničkih i ampelotehničkih mera, sorta dionis formira redak i uredan špalir, koji se lako održava. Čokot je srednje bujnosti sa uspravno rastućim lastarima i malim brojem zaperaka. Grozd je mali, srednje zbijen do rastresit. Bobice su male, okrugle, tamno plave boje, sočne, sličnog ukusa kao kaberne fran. Grožđe sazreva pozno, u III epohi u isto vreme kad i kaberne fran.

Odlikuje se vrlo dobrom otpornošću prema plamenjači i pepelnici čak i u godinama sa vrlo povoljnim uslovima za intenzivniji razvoj patogena. Nova sorta bi se mogla uspešno gajiti bez ili uz redukovanu hemijsku zaštitu protiv navedenih bolesti. 

Proizvodne karakteristike

Sorta dionis srednje je rodnosti, slično kao i sorta standard, kaberne fran. Masa grozda je nešto manja nego kod sorte standarda. Odlikuje se velikim potencijalom za nakupljanje šećera, većim nego standardna sorta. Po sadržaju kiselina i osetljivosti na sivu trulež, dionis i kaberne fran su vrlo slični. Dionis u većini godina daje visokokvalitetno vino, za nijansu kvalitetnije u odnosu na vino sorte kaberne fran. U ispitivanjima otpornosti prema niskim temperaturama u hladnoj komori ispoljio je sličnu otpornost kao kaberne fran.

U periodu ispitivanja sorte dionis od 2012. do 2016. godine prosečne vrednosti su sledeće: prinos kg/m2 1.12, masa grozda (g) 165, šećer u širi (%)24.2, kiseline u širi (g/l) 5.6, siva trulež grožđa (%)7.8, ocena vina (do 20 poena) 18.5.  

Kako do kalemova?

Prema svemu navedenom, dionis predstavlja značajan doprinos obogaćivanju sortimenta vinove loze pogodnog za organsku proizvodnju grožđa i vina. Verovatno će biti vinogradara i vinara koji će hteti, bar eksperimentalno, da podignu manji vinograd pod ovom sortom. Za sada kalemova ove sorte nema u slobodnoj prodaji, ali ne bi trebalo gubiti vreme. U svako slučaju trebalo bi sa rukovodstvom Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo ugovoriti proizvodnju loznih kalemova sorte dionis za neke naredne godine. Jer, uspeh selekcionera, nakon mukotrpnog rada je kada se sorta izmesti iz kolekcije u proizvodne zasade.


Tagovi

Dionis Eko vino Crveno vino Organska proizvodnja Poljoprivredni fakultet Sremski Karlovci Nova sorta


Autor

Đorđe Simović

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi