Ekstremne vrućine najveća su pretnja uzgoju vinove loze, posebno pogođena Evropa

Svi svetski regioni u kojima se uzgaja vinova loza osećaju sve snažnije posledice klimatskih promena, upozoravaju naučnici sa Univerziteta Britanska Kolumbija u Kanadi, piše Farmer.

Iako su se tradicionalno najvećom pretnjom smatrali iznenadni mrazovi, nova globalna analiza otkriva da upravo ekstremne vrućine, a ne hladnoća, predstavljaju sve ozbiljniju opasnost za proizvodnju vina, posebno u Evropi.

Klimatske promene pomeraju granice uzgoja vinove loze

Već je ranije potvrđeno da porast globalnih temperatura pomera vinogradarske regione prema polovima. U tradicionalnim vinogradarskim područjima grožđe danas sazreva brže i sadrži više šećera, što direktno utiče na kvalitet vina. Međutim, do sada nije bilo sveobuhvatne globalne analize ovih promena.

Naučnici navedenog univerziteta analizirali su fenologiju vinove loze (različite faze rasta i razvoja) u kontekstu klimatskih uslova. U istraživanje su uključili podatke za više od 500 sorti vinove loze i 10 klimatskih pokazatelja, od najnižih temperatura u mirovanju i fazi pupenja, do ekstremnih vrućina tokom vegetacije i uslova u vreme berbe.

Genetska banka na otvorenom: Posađeno 279 sorti vinove loze iz celog sveta

Rezultati su pokazali da klimatske promene različito utiču na svaki vinogradarski region, što dodatno otežava razmenu iskustava i strategija prilagođavanja među proizvođačima vina.

"Naša studija bila je veliko interdisciplinarno i međunarodno istraživanje u kojem su učestvovali klimatolozi, agronomi, ekolozi i genetičari vinove loze iz Francuske, Španije, SAD-a i Kanade. Zasnivala se na opsežnim bazama podataka koje su godinama prikupljane u francuskom istraživačkom centru INRAE - Domaine de Vassal“, istakla je rukvodilac istraživanja, prof. Elizabet M. Volkovič.

Evropa se zagreva brže od očekivanog

"Bila sam iznenađena razmerama zagrevanja, posebno u Evropi. Naši podaci jasno pokazuju koliko se vegetaciona sezona promenila usled klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem. Posećujem Evropu više od 15 godina i svedočila sam sve učestalijim toplotnim talasima, ali analizirati stvarne podatke i shvatiti s kakvim se izazovima suočavaju vinari bilo je zaista šokantno“, dodala je Volkovič.

Naučnike je posebno iznenadilo što najveće promene nisu zabilježene u indikatorima u vezi sa hladnoćom, već upravo u onima koji se odnose na ekstremne vrućine i ukupnu količinu topline.

"Očekivala sam da ćemo najveće promene videti kod pokazatelja niskih temperatura u fazama pupenja i berbe, ali upravo su indikatori povezani s visokim temperaturama pokazali najveće varijacije“, zaključila je profesorka Volkovič.

Ova sveobuhvatna analiza može da nadopuni regionalna istraživanja i pomogne vinogradarima u razvoju efikasnih strategija prilagođavanja na nove klimatske uslove. S obzirom na brzinu promena, naučnici pozivaju na hitno delovanje kako bi se dugoročno zaštitila proizvodnja vina i očuvala raznolikost vinove loze.