Nestaće polovina svetskih vinograda?

Više od polovine svetskih vinograda mogla bi nestati, poveća li se temperatura za 2°C, a nestalo bi čak 85 odsto u slučaju povećanja od 4°C, pokazuje nedavno sprovedeno istraživanje.

Grupa istraživača razvila je model za prikupljanje podataka o razvoju 11 najčešćih sorti grožđa na svetu s projekcijom uticaja klimatskih promena. Zaključili su da zbog zagrevanja atmosfere i povećanja emisije izduvnih gasova postoji mogućnost da se temperatura na Zemlji poveća za 2°C što bi imalo direktan uticaj na čak 56 odsto vinskih regija na svetu. Ako se temperatura poveća za 4°C, nestalo bi čak 85 odsto vinograda. 

Stanje alarmantno, a borba protiv klimatskih promena u Srbiji još nije prioritet

Očekuje se da će bela sorta ugni blanc (poznata i kao trebbiano toscano) izgubiti 76 odsto područja pogodnog za uzgoj, a rizling 66 odsto, piše theguardian. 

Da sve ne bude tako crno, umesto postojećih, druge bi regije postale povoljne za uzgoj vinove loze i proizvodnju vina, kao što su delovi Velike Britanije, tvrde autori studije koje je predvodio istraživač Ignacio Marales Kastilja (Ignacio Morales Castilla) sa Univerziteta Alkala u Španiji.

Zbog globalnog zagrevanja najviše bi stradali vinogradi Mediterana

Regije u kojima su temperature i tako već visoke, pretrpeće najveće gubitke, a najviše bi stradao Mediteran. Španija i Italija bi mogle da izgube gotovo 65 odsto svojih vinograda, a vrlo je malo novih teritorija koji bi postale pogodne za proizvodnju vinove loze.

Istraživači istovremeno naglašavaju da se gubici mogu umanjiti promenom sorata grožđa na određenom području. Na primer, mnoga područja pogodna za pino noir, uključujući Južnu Afriku i Burgundiju, moraće da se prebace na kasne sorte kao što je sirah, monastrel i grenaš, jer mogu bolje podneti topliju klimu, dok bi se rane sorte poput pino crnog i šardonea, mogle uzgajati u severnijim područjima.  

Očekuje se da će regije poput Novog Zelanda i severnog dela SAD-a zabiežiti povećanje površina pod vinogradima, od 15 do 100 odsto, zavisno od sorti grožđa. 

Šta sa šampanjcem?

Kada je reč o "spašavanju vinograda", presađivanje je skupo. Takođe, postoje i složena pravila u vezi s oznakama vina: na primer, naziv "šampanjac" može legalno da se upotrijebi samo ako penušavo vino dolazi iz regije Šampanj u Francuskoj.

Mala EU škola - šta su zaštićeni proizvodi?

Treba napomenuti da ova studija ima i ograničenja, uključujući činjenicu da se razmatra samo nekoliko od 1.100, pa i više sorti vinskog grožđa.