• Vinogradi
  • 04.09.2017. 08:00

Gde se nalaze najviši vinogradi na svetu?

Znate li gde se nalaze najviši vinogradi na svetu? Ovo je pokušala da otkrije Džensis Robinson, jedna od najcenjenijih svetskih vinskih kritičara.

Foto: xura / Bigstock
  • 2.410
  • 139
  • 0

Znate li gde se nalaze najviši vinogradi na svetu? Ovo je pokušala da otkrije Džensis Robinson (Jancis Robinson), jedna od najcenjenijih svetskih vinskih kritičara. Kako navodi, uzgajivači u Aostu, severozapadna Italija, imaju neke od najviših vinograda u kontinentalnoj Europi.

Nalaze se na 1.310 metara, ali neki vinogradi na španskim Kanarskim ostrvima na Atlantiku na visini su od 1.615 metara.

"Imala sam priliku da posetim najveću svetsku koncentraciju vinograda na visokim nadmorskim visinama, u Argentini. Dominantna vinogradarska pokrajina Mendoza nalazi se na istoj udaljenosti od ekvatora kao Bagdad, tako da biste očekivali vrstu teških, 'nespretnih' vina koje je Argentina proizvodila na žednom domaćem tržištu decenijama. Međutim, od ranih 1990-ih, Argentinci i doseljenici sade vinograde na još većim visinama, pokušavajući na taj način da produže vegetaciju i da povećaju nivo prirodne kiselosti i ukusa. Koriste potencijal hladnih noći na Andima i većeg zračenja, koje može da ubrza fotosintezu i da učini čokote zdravijima", objašnjava Džensis.

Grad jedina opasnost za zasade

Vinova loza, dodaje, koju je videla u višim predelima Mendoze, kao što su Tupungato i Vista Flores u dolini Uko, izgledala je impresivno zdravo. Veliki deo proizvođača-uzgajivača rutinski reže višak grozdova, kako bi koncentrirao ostatak, a sve sa ciljem dobijanja što više tanina u grozdovima. Neograničena količina kvalitetne vode za navodnjavanje obezbeđena je zahvaljujući topljenju snega sa Anda. Jedini problem sa kojim se suočavaju je grad, trajna letnja opasnost. Mnogi uzgajivači zaključili su da vredi uložiti i do 4.000 dolara po hektaru za nabavku snažne zaštitne mreže.

Vinograd u pokrajini Mendoza u Argentini

Najveći problem sa kojim se vinogradari susreću, baš kao i ostali Argentinci, su finansije. Problem za proizvođače vina je jednostavno manjak novca. Ne samo plaćanje uvezenih raskoši poput francuskih hrastovih buradi i čepova, nego jednostavno plaćanje berača i podrumskih radnika. U trenutku kada je devalvirala njihova valuta peso, Vlada je zamenila poreske takse za izvozne kredite na vino (isti dan kada su najavili da država nema nova za mesečne plate državnh službenika).

Jedina stvar koja Argentini ne nedostaje, posebno u poređenju sa Čileom, je raznolikost. Imaju brojne sorte grožđa. Najviše je crvene bonarde i malbeka, ali i kaberne sovinjona, širaza, tempranila, sanđoveza, merloa, šardonea, semilona i drugih zanimljivih vrsta, posebno mirisnog torontes grožđa, koji je tamo zasađen zahvaljujući bogatoj multikulturalnoj mešavini doseljenika koji čine argentinsko stanovništvo. I sada postoji niz različitih okruženja u kojima se proizvodi vino.

Nadmorska visina postala statusni simbol

Nadmorska visina postala je statusni simbol Mendozinih proizvođača vina, od kojih se svaki odvažio da posadi vinograd malo više od svog komšije (u toj zemlji mačo vina, posebno su retke žene koje se bave vinogradastvom i vinarstvom). Vinogradi su obično na visinama višim od 1.005 metara (u Evropi se većinom 487 metara smatra gornjom granicom pouzdanog sazrevanja), ali mnogi su sada već na visinama do 1.524 metra. Precizne visine nalaze se na etiketama mnogih finih argentinskih vina, a čak su činile deo imena crvenih vina LVMH/Chandon podružnice vina u Mendozi. Prodaju se, na primer, pod imenom "Terrazas de los Andes Gran Malbec 1997 Las Compuertos vinograd 1.076 metara".

Prednosti Mendoze otkrili su i brojni međunarodni investitori, na primer "Pernod Ricard"," Concha y Toro", "Walt Disney". Svi oni ne mogu biti u zabludi - a istovremeno i njihova debitantska izdanja vina iz ovog područja pokazuju da je potencijal ogroman. I to ne samo za crvena vina. Argentinski marketinški genije Nikolas Katena (Nicolas Catena) u poslednjih pet godina je iz ovog regiona stvorio neočekivano skupi šadone.

Foto: xura / Bigstock; pansso / Pixabay


Autorka

Željka Rački-Kristić

Više [+]

Željka je diplomirani agronom sa dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednik je portala Agroklub i donosi najnovije vesti iz sveta poljoprivrede!