Globalna popularnost šardonea

Od 10.000 sorti vinove loze, koliko se pretpostavlja da postoji u svetu, samo nekoliko je globalno rasprostranjeno. Od sorti za proizvodnju belih vina u veličanstvene ulaze šardone, burgundci beli i sivi, sovinjon beli i rizling. Za ponosno mesto među crvenim su se izborili merlo i kaberne sovinjon.

Globalizacija šardonea je toliko rasprostranjena da su je vinski kritičari nazvali šardonizacijom. Pa u čemu je tolika popularnost ove sorte? U redu, znali smo da se uz burgundac crni, šardone koristi za proizvodnju šampanjca, najpoznatijeg penušavog vina na svetu. Da li je to dovoljno da bude globalno popularan? Svakako da nije. Krenimo redom.

Poreklo

Šardone je sorta vinove loze koja potiče iz grupe sorti istog porekla ili conculta pinot. U concultu pinot još spadaju i burgundac crni, burgundac beli, burgundac sivi i još neke, na ovim prostorima, manje poznate sorte. Ove sorte vode poreklo iz Burgundije i Šampanje, čuvenih vinogradarskih regiona sa severoistoka Francuske. Pretpostavlja se da je šardone nastao mutacijom iz burgunca belog. Između ove dve sorte u prošlosti nisu pravljene razlike. Smatralo se da su to sinonimi iste sorte. Kasnije se došlo do saznanja da i pored velike sličnosti, ove dve sorte možemo razlikovati po nekim morfološkim detaljima i određenim biološkim karakteristikama. Naziv šardone je dobio, kako se opet pretpostavlja, po burgundskom selu Chardonnay.

Karakteristika sorte

Što se karakteristika same loze tiče, čokot je srednje bujnosti, grozd je mali, valjkast ili sa ramenom, srednje zbijen. Prosečna masa grozda je oko 100 grama. Bobice su beličasto-zelene, male, okrugle, sočne, karakteristične arome.

Kad su proizvodne osobine u pitanju, karakteristično je da rano započinje vegetaciju, nekoliko dana pre pino sorti. Srednje pozna sorta je i bere se u drugoj polovini septembra. Male je rodnosti. Grožđe sorte šardone ima tendenciju da sakupi visok nivo šećera, ali uz zadržavanje uravnotežene kiselosti. U ovom pogledu zaostaje za burgundcem belim, ali pri većim opterećenjima, na visokim uzgojima, zadovoljava.

Nekad su stručnjaci govorili da ni pri većim prinosima ne dolazi do narušavanja kvaliteta. Ta teorija danas ne pije vodu s obzirom na sve strožije standarde u proizvodnji. Vrlo često šardone po kvalitetu vina nadmašuje burgundac beli. Otpornost na niske temperature mu je dobra, ali je sorta osetljiva na botritis, pre svega zbog zbijenog grozda. Na zapercima ne rađa. To je sorta kojoj odgovaraju vodopropusna i bogata zemljišta. Voli toplotu ali ne i vrućinu, zato nije pogodan za krajeve gde su letnje temperature vrlo visoke.

Klonska selekcija ove sorte rađena je u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Rusiji, Bugarskoj i Mađarskoj. Više o klonovima šardonea možete pročitati na sledećem linku.

Rasprostranjenost

Poznat kao sorta koja se lako adaptira, šardone se našao u vinogradima širom sveta. U Francuskoj, SAD-u, i Australiji se nalaze najveći zasadi šardonea u svetu, pa je tako na osmom mestu po rasprostranjenosti uzgajanja, i važi za jednu od popularnijih sorti. Tako je u Kaliforniji jedna od najznačajnijih sorti za bela vina. U Evropi se najviše gaji u u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Mađarskoj, ali i u drugim zemljama u kojima se gaji vinova loza. U našoj zemlji, u ukupnim površinama pod vinogradima, šardonea ima relativno malo, ali se poslednjih 15-tak godina intezivnije podižu vinogradi sa ovom sortom. Stručnjaci smatraju da će se na osnovu svih parametara, površine pod šardoneom i dalje povećavati, s obzirom da je vino ove sorte izuzetno traženo i na tržištu ima visoku cenu.

Vino

Vrlo je perspektivna sorta za visokokvalitetna bela vina, prvenstveno severnjačkih vinogorja, ali veoma dobre rezultate daje i u uslovima toplije klime. Vino je karakteristično, harmonično, elegantno, puno, sa diskretnom ali jasnom aromom i lepim voćnim kiselinama, često sa malo neprevrelog šećera. Ono što je najveća prednost šardonea, je njegova prilagodljivost različitim stilovima vina što mnogim vinarima odgovara jer imaju mogućnost pravljenja od jednostavnijih, laganijih vina do ukusom složenijih vina, koja se kao takva odlično slažu sa raznim jelima, pogotovo onim od ribe i morskih plodova. Kod ribe treba biti obazriv. Gotovo svaka vrsta ribe je poželjna, osim one najmasnije, od ostriga do raskošno začinjenih ribljih specijaliteta i variva. Šardone treba kombinovati i sa masnim sirevima.

Foto: depositphotos.com; scamp@65