I bolesti prezimljavaju u vinogradu - za plamenjaču potrebne "tri desetke"

Tokom zimskog perioda bolesti vinove loze prezimljavaju kako u zemljištu tako i na svim organima vinove loze - korenu, stablu, lastarima, pupovima, bobicama i opalom lišću.

Stručnjaci iz PSSRS donose pregled najznačajnijih bolesti. Prouzrokovač plamenjače vinove loze je gljiva (Plasmopara viticola). Krajem leta i u toku jeseni, stvaraju se spore, koje prezimljavaju u ostacima lišća i u zemljištu - oospore. Oospore klijaju u proleće, ako su lišće sa oosporama i zemljište, zasićeni vodom.

Za ostvarivanje prvih primarnih zaraza potrebni su uslovi poznati kao "tri desetke": 10 °C prosečna dnevna temperatura, tri dana uzastopno 10 milimetara padavina, poslednjih 24 časa, 10 centimetara dugi lastari, list veličine najmanje tri centimetra.

Pored hemijske zaštite, savetuje se sprovođenje i niza agrotehničkih mera kao što su uklanjanje obolelih delova, rezidbu obavljajte po suvom vremenu i to što kasnije, vršiti dezinfekciju alata, vršiti sadnju zdravih kalemova itd., savetuje stručnjak Igor Tomašević iz PSSRS.

Kako prepoznati pepelnicu vinove loze?

Prouzrokovač pepelnice vinove loze je gljiva (Uncinula necator). Zaraženi listovi i bobice otpadnu i na njima prezimljava pepelnica u obliku sitnih kuglica. Pepelnica prezimljava i na lastarima u vidu rđastih mrlja i to je micelija pepelnice sa plodonosnim telima, deo takvih lastara rezidbom se ukloni. Pepelnica prezimljava u obliku kleistotecija i micelije iz kojih se u proleće razvijaju zaraženi mladari koji imaju skraćene internodije i sitno lišće. Kleistotecije, pucaju i izbacuju askospore koje vrše primarnu infekciju. Iz njih se razvijaju oidije koje ostvaruju sekundarnu infekciju i koje vidimo na površini lista, kao pepeljastu prevlaku.

U proleće razvoj patogena počinje već na temperaturi iznad 6°C, a njen razvoj prestaje iznad 30°C. Za njen razvoj nema potrebe za kišom, dovoljna je relativna vlažnost od 30%. Suzbijanje pepelnice počinje u ranim fazama, kada su lastari dužine pet do deset centimetara.

Infekcija crnom pegavošću moguća je u širokom rasponu temperature

Prouzrokovač crne pegavosti vinove loze je gljiva (Phomopsis viticola) koja prezimljava u staroj lozi ili u ostacima loze na tlu. Crne tačkice, vidljive na zaraženoj lozi izvor su zaraze, a nazivaju se piknide. Spore se razvijaju od proleća do kasnog leta, zavisno od vremenskih prilika, a infekcija loze je moguća u širokom rasponu temperatura od 1 do 37°C. Bolesti najbolje odgovara temperatura od 23°C i visoka vlažnost vazduha.

Pri rezidbi potrebno je ostavljati što zdravije pupoljke i tako smanjiti potencijal bolesti. Nakon rezidbe potrebno je da iznesete  orezane ostatke i da ih spalite, a dobro je i skidati staru koru sa loze jer se u pukotinama često skrivaju uzročnici bolesti. Hemijska zaštita zasniva se na prskanju bakarnim sredstvima i dopunama zimskog prskanja a važno je napomenuti da se crna pegavost najčešće širi u ranim fazama razvoja loze, kada se još ne sprovodi zaštita od plamenjače.

Obezbedite dobro provetravanje čokota

Prouzrokovač sive truleži je gljiva (Botrytis cinerea) koja prezimljava na lastaru, u pupovima i u zemljištu u obliku sklerocija i micelija. U proleće do infekcije može da dođe već pri temperaturi od 4°C i 90% relativne vlažnosti vazduha. U rano proleće mogu biti inficirani mladi pupoljci koji potamne i osuše se. Takođe i cvet može da bude zaražen, a zatim i da se osuši. Na ovaj način stvaraju se trošni grozdovi. Askospore vrše primarne infekcije cveta, a kasnije i bobica.

Da bi umanjili potencijal za pojavu sive truleži, potrebno je ispoštovati sve agrotehničke mere da bi se obezbedili uslovi za dobro provetravanje čokota. Od hemijskih mera prvo prskanje treba obaviti već u cvetanju, drugo u vreme zatvaranja grozda i završno u fazi promene boje bobica. Posebnu pažnju treba obratiti na sorte zbijenog grozda koje su dodatno osetljivije na napad sive truleži.